Uvodnik Intervju Ministar prosvete Žarko Obradović Pozicija Srbije u dekadi stvaranja evropskog prostora obrazovanja - PDF

Description
Uvodnik Intervju Ministar prosvete Žarko Obradović Pozicija Srbije u dekadi stvaranja evropskog prostora obrazovanja Demokratsko upravljanje školama Demokratizacija škole-preduslov demokratskog društva

Please download to get full document.

View again

of 47
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Graphics & Design

Publish on:

Views: 5 | Pages: 47

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Uvodnik Intervju Ministar prosvete Žarko Obradović Pozicija Srbije u dekadi stvaranja evropskog prostora obrazovanja Demokratsko upravljanje školama Demokratizacija škole-preduslov demokratskog društva Autonomija škola utiče na dobre rezultate testa PISA u Finskoj?! NORVEŠKA: Duga demokratska tradicija društva visoki standardi demokratije u školstvu Ljudsko dostojanstvo u školama zadatak svih Izazovi demokratskom rukovođenju školama u Sloveniji Demokratske promjene i upravljanje školom Za razvoj građanskih kompetencija Učenički parlamenti glas mladih za demokratičnije upravljanje školama u Srbiji Primeri dobre prakse Nju Džersi: Škola po meri učenika i učenica Moja filozofija-kako vidim sebe kao direktorku škole Za liniju prevoza koja istinski spaja Jedan čas Građanskog za šestake i školske aktivnosti za sve Aktiv nastavnika Građanskog vaspitanja Novi Sad Dijalog obogaćuje Vršnjačka medijacija ili kako da se lepše svađamo Unapređenje obrazovanja za demokratsko građanstvo Učim, a kao da nisam u školi Promišljanje o demokratiji putem video linka Razmena iskustva RR-šta je to? Seminar za trenere Projekta Građanin Poseta delegacije iz Amerike u okviru Projekta Građanin Kako građani postaju aktivni građani Prvi put s projektom na smotru i neki dan posle Čačanske gimnazijalke protiv nasilja u porodici Završena specijalistička obuka za nastavnike/ce Građanskog vaspitanja u osnovnim školama Broj 9-10 jun 2010 Reč urednice Poštovani čitaoci i čitateljke, Ova publikacija je finansirana kroz grant koji je Građanskim inicijativama dodelilo Ministartvo inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država. Mišljenja, nalazi, stavovi i zaključci u ovoj publikaciji su izneti od strane autora i nužno ne odslikavaju mišljenje Ministartva inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država. 2 U ovom broju Demokratskog građanstva bavimo se demokratskim upravljanjem školama. Smatramo da je tema značajna za školu koja je usmerena ka stvaranju uposlene, srećne i uspešne zajednice i u kojoj su učenje, razvoj i dobrobit mladih u središtu pažnje. Značajna je i za izgradnju škole u kojoj se učenicima i učenicama nudi najbolje i od kojih se to isto očekuje. Škola u kojoj odgovornost za postignuća imaju oni sami, ali i direktori i nastavnici, psiholozi i pedagozi, roditelji, lokalna i šira zajednica. Škola u kojoj se sloboda i red međusobno ne isključuju već su u direktnoj korelaciji sa demokratskim upravljanjem. Škola u kojoj je postignut dogovor o tome da li je ona mesto gde se obrazuje ili je i institucija koja doprinosi celovitom razvoju ličnosti učenika kao aktivnih i kompetentnih građana. Rekla bih da je demokratsko upravljanje školom put koji vodi do istinskog razumevanja nužnosti promena koje će pokrenuti razvoj, prepoznati izvore problema i ukazati na moguće načine za njihovo prevazilaženje. To nije lak posao. On podrazumeva preciznu artikulaciju ekonomskih, socijalnih, političkih, tehnoloških i inih interesa, istinsko razumevanje značaja uloge ukupnog školskog kolektiva za budućnost svakog učenika i učenice ponaosob, umeće stvaranja i održavanje atmosfere koja pogoduje najboljim postignućima onih zbog kojih škola i postoji. Demokratsko upravljanje školom prepoznaje značaj odnosa uvažavanja na času, u hodniku, zbornici, školskom dvorištu, na ekskurziji, testu, maturskoj večeri i dugoročno utiče na odnos učenika, budućih građana i građanki, prema državi i njenim institucijama. Ovim brojem našeg časopisa želimo da doprinesemo procesu demokratizacije upravljanja u školama prikazujući primere iz Finske, Norveške, Slovenije, Izraela, Crne Gore, dobre prakse iz SAD. Oni će nam pomoći da uočimo iskustva koja bismo mogli prilagoditi uslovima u Srbiji. Čini mi se vrlo važnim da naglasim dragocenost glasa učenika i učenica kao vitalne komponente u popravljanju škola u kojima će se učiti donošenje odluka, ali i preuzimanje odgovornosti za njihovo sprovođenje. Radmila Radić Dudić Интервју ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ У ДЕКАДИ СТВАРАЊА ЕВРОПСКОГ ПРОСТОРА ОБРАЗОВАЊА Разговор са министром просвете Жарком Обрадовићем водило је уредништво часописа Демократско грађанство, 10. маја у Београду Већи број истраживања о ставовима ученика и наставника, као и резултати на тестовима ПИСА говоре о нужности корените реформе образовања у Србији. У којој је фази процес, започет пре десетак година, у смеру демократизације и децентрализације образовања? 3 Ми смо на основу теста ПИСА приметили да наши ђаци заостају за својим вршњацима у земљама ОЕЦД-а. Истраживања су показала да су разлози за то и другачији концепти предмета и другачији начин извођења наставе. Али, веровали или не, један део лоших резултата је проистекао и из ирационалног страха ученика од тих начина провере њиховог знања и способности. Наравно да Министарство просвете и ја, као министар, тежимо ка томе да наш образовни систем буде бољи. С обзиром на то да хоћемо да наша земља буде чланица ЕУ, логично је да треба да се приближавамо њиховом образовном систему и примењујемо оне начине провере квалитета које они примењују, као што су и тестови ПИСА. С обзиром на то да се ово тестирање одвија у трогодишњим циклусима, ми смо, у намери да бар нешто променимо до године, када ће се тестирање поновити, организовали међународну конференцију на којој је директор ОЕЦД-а одржао предавање о тестовима ПИСА. Одштампали смо и примерке тестова ПИСА из прошлог испитног циклуса и послали их професорима и ученицима који треба да буду тестирани по систему ПИСА. Тек крајем године ти резултати биће доступни јавности. То смо учинили из жеље да уклонимо ирационални страх као један од узрока лоших резултата. Неоспорно је да образовање треба реформисати, вршити промене и процењивати оно што промените. Ту се мора ићи укорак са светом, али се мора и видети шта су национални стратешки циљеви. Ми јесмо кренули у промене после године. Стекао сам утисак да је, из мени непознатих разлога, дошло до застоја. Такође, морам признати да није извршена ни евалуација примењеног. На основу оног што сам видео за 23 месеца, колико обављам посао министра просвете, према мом Интервју скромном суду, морају се мењати односи између наставника и ђака. Наставници треба да буду много активнији, да стварају атмосферу да та чаробна кутија учионица стварно даје позитивне резултате. Колико год ми примењивали искуства других или се залагали за реформе, ако оне нису утемељене, ако не знамо шта хоћемо или ако немамо добар однос између наставника и ђака, ако ђак долази неспреман у школу, ако не схвата важност учења, ако га родитељи не припреме, онда резултати наставника, колико год да су добри, остају кратког домета. Ово помињем зато што ми радимо на реформи која подразумева концепт, али радимо и на стручном усавршавању наставника и на стварању атмосфере у којој сви схватају шта значи образовање за будући живот деце. Такве промене се не могу догодити преко ноћи. Али, да нам треба боље образовање, треба нам. Дакле, може се извести закључак да треба ићи укорак са светом, примењивати оно што они примењују и проценити значај тога за наше услове. Ако треба вршити неке корекције, то треба да каже струка. Улога министра је више у томе да подстиче, промовише, како реформе, тако и евалуацију. Докле се стигло са евалуацијом? Доста тога што смо урадили од године остало је неоцењено. Зашто, не знам. Сада има много иницијатива да се промени Закон о високом образовању. Сматрам да није поштено сада вршити бројне измене, а да пре тога не кажемо шта је разлог слабе пролазности наших студената. У дубље промене не треба ићи док то не видимо. За бројна питања која су покренута после године ми немамо евалуацију. Оцене се више своде на утиске, а сматрам да оне треба да буду резултат истраживања. Било је речи о усвајању стратегије образовања. У којој фази је тај процес? Од почетка министарског мандата тврдим да морамо да донесемо стратегију образовања у чију ће израду бити укључени сви релевантни фактори са различитих нивоа образовања. Та стратегија апсолутно мора да буде део стратегије развоја Србије. Зато су промене о којима говоримо изузетно важне, јер нема Европске уније без европског система образовања. Национални савет за високо образовање направио је елементе стратегије 4 високог образовања. Национални просветни савет ће усвојити стратешке правце. Та два документа биће основа, након чега ће уследити и сви други неопходни подаци како бисмо имали стратегију образовања. Унапред знам да се многима то неће допасти. Ми као држава морамо да дамо одговоре на бројна питања која ће се појавити. Треба повећати број високообразованих, треба да отварамо нове факултете, а да се не доведе у питање квалитет. Кад направимо стратегију, она би требало да садржи и процену, као на пример: Србији је у години потребна привреда унапређена кадровима електроинжењера, филолога, лекара... Онда би држава тим профилима требало да поклони посебну пажњу, што не значи да ће друге занемарити. У ствари, реч је о томе да, као у многим земљама, одређене гране, одређени профили вуку развој, а остали се прекомпонују како би нашли своје место. Да ли се ту отвара питање односа и статуса приватних и државних факултета? Не. То је наметнуто питање и не видим разлог за његово постављање. Ако смо дозволили оснивање и равноправност, онда нема разлога за дискриминацију. Код нас се прво поставља питање приватни или државни факултет? Заправо, пажњу треба усмерити ка квалитету, а не да ли је у питању приватни или државни факултет. Стратешки циљ Србије јесте да повећа број високообразованих људи. Да бисмо то остварили, можемо да повучемо различите потезе. Или да се свако ко заврши средњу школу упише на факултет, али нам у том случају стандарди у вези с простором и квадратуром по студенту падају у воду и губимо на квалитету; или да се приступи отварању нових факултета, приватних и државних, за које држава оцени да су Интервју јој потребни. У плану је и да се донесе закон о образовању одраслих, да се промовише доживотно учење и накнадно стицање знања и звања. То раде све земље и тако ћемо радити и ми, ко год да буде министар. Болоњска реформа сиромашне лишава права да студирају. Не постоје факултети који ће омогућити некоме ко нема новца да добије стипендију, да може да ради и да студира. Ту већ држава мора да се умеша. Сад почиње нова декада, декада стварања европског простора високог образовања. Земље ће се уједначавати како би се створио простор да млади своја знања могу да користе и на неком другом универзитету, да се повећа мобилност и студената и запослених. Корист ће имати сви. Неке земље ће добити готов кадар, а да у њега нису ништа уложиле. Друге ће своју радну снагу моћи да запосле на више места. Свака земља треба да нађе начин како да повећа број студената, како да их задржи и, наравно, да процени цену студирања. Број студената које може да упише високошколска установа одређен је акредитацијом, а ми је, као што знате, имамо. Министарство просвете излази у сусрет факултетима природних наука држава финансира све студенте који упишу годину. Појавио се и проблем у вези са финансирањем студената друштвених факултета. Квота државе је мања, а уписује се већи број студената. Решићемо га тако што ћемо изменити Закон, па ће унутар те квоте од 120 одсто која се финансира (100 на основу одлуке државе плус 20 одсто на основу одлуке наставног већа факултета) бити најбољи студенти и то ће смањити неспоразуме међу студентима. Какви су ваши коментари о примени Закона о основама система образовања? Да будем искрен, није прошло довољно времена да би се дала озбиљна оцена. У образовању се не могу тако брзо вршити процене. Чини ми се да смо овим законом створили добре услове за повећање обухвата деце у основном и средњем образовању, срушили неке бирократске баријере за предшколско образовање, за пријем у средње школе, чини ми се да смо срушили неке баријере којима су деца из сиромашних породица, из маргинализованих група остављена по страни. Отворили смо велика 5 врата за инклузију. Отворили смо и велика врата за финансирање по глави детета иако се неки плаше тога. Покушали смо и да број запослених што више збијемо, ако су могуће замене у колективу, да се не расписује конкурс. Чини ми се да смо поставили добре основе. Не заборавите, Закон је усвојен 31. августа године. Нема закона који после тако кратког времена може да се покаже идеалним, или пак лошим. Приликом најаве процеса лиценцирања директора, било је различитих реаговања јавности, а значајно је да знамо каква су ваша предвиђања. Оно што нас у Министарству води и што је максима филозофије образовања јесте да морате да пратите технолошке промене и развој образовања и нема разлога да се ико од тога сматра изузетим. На нивоу високог образовања, то се подразумева. Законом о основама система образовања увели смо стално стручно усавршавање наставник
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks