Senad GANIĆ 1 UDK: :94(569.4) Biblid Vol. LXVI, br. 3-4, str Izvorni naučni rad DOI: /MEDJP G - PDF

Description
Senad GANIĆ 1 UDK: :94(569.4) Biblid Vol. LXVI, br. 3-4, str Izvorni naučni rad DOI: /MEDJP G SAVETODAVNO MIŠLJENJE MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE U SLUČAJU ZID U SLUŽBI

Please download to get full document.

View again

of 15
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Entertainment & Humor

Publish on:

Views: 22 | Pages: 15

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
Senad GANIĆ 1 UDK: :94(569.4) Biblid Vol. LXVI, br. 3-4, str Izvorni naučni rad DOI: /MEDJP G SAVETODAVNO MIŠLJENJE MEĐUNARODNOG SUDA PRAVDE U SLUČAJU ZID U SLUŽBI MOGUĆEG REŠENJA IZRAELSKO-PALESTINSKOG KONFLIKTA APSTRAKT Arapsko-izraelski sukob čak i danas predstavlja jedno od najsloženijih problema sa kojima se susreće međunarodna zajednica. Najveću kontroverzu čine različite interpretacije uzroka ovog sukoba koje nude obe strane. Način da se prevaziđe ovaj ćorsokak, je upravo put obraćanja međunarodnim institucijama. Iz tog razloga iznenađuje činjenica da je jedna veoma važna odluka Međunarodnog suda pravde neopravdano ostala zapostavljena, naročito ako se uzme u obzir važnost pitanja kojima se Sud bavio, ali i blagotvoran uticaj koji bi ta odluka mogla da ima u procesu rešavanja konflikta na Bliskom istoku. Verujemo da upravo savetodavno mišljenje o pravnim posledicama izgradnje zida na opkupiranoj palestinskoj teritoriji dato od strane Svetskog suda povodom zahteva Svetskog parlamenta, krije u sebi put mogućeg rešenja ovog iscrpljujućeg sukoba. To smatramo i zbog toga, što ova odluka u sebi sadrži pravnu analizu datu od strane autoriteta u čiju objektivnost ne bismo trebali da sumnjamo, baš kao što ne bismo trebali da sumnjamo ni u objektivnost međunarodnog prava. Zbog toga smatramo važnim da se još jednom osvrnemo na ovu odluku, verujući da na taj način možemo bolje razumeti i samu prirodu ovog sukoba, ali i razloge koji ukazuju na njegovo moguće mirno rešenje. Ključne reči: arapsko-izraelski konflikt, savetodavno mišljenje, Međunarodni sud pravde, izgradnja zida, okupirane palestinske teritorije, pravne posledice, pravo na samoodbranu. 1. KORENI ARAPSKO-IZRAELSKOG SUKOBA Nakon stravičnih stradanja u Drugom svetskom ratu, jevrejska se zajednica s pravom osećala nesigurnom i imala je potrebu da se na određeni način zaštiti od budućih trauma i stradanja praćenih viševekovnim antisemitizmom. Ne želeći da im se dogodi ono o čemu je razmišlјao Santajana kada je rekao da su oni 1 Dr Senad Ganić, docent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, Departman za pravne nauke, adresa: 338 koji ignorišu istoriju osuđeni da im se ponovi, 2 osnivanje jevrejskog doma bio je i ostao opravdan zahtev. U istorijskom smislu, ništa od te težnje jevrejskog naroda nije bilo sporno ali je postojao jedan problem. Naime, na prostoru na kome je formirana jevrejska država, vekovima je unazad već živeo jedan, na toj teritoriji takođe autohton narod. Bili su tu i ostali Arapi. Narod koji nije snosio odgovornost za proterivanje Jevreja sa tog prostora, obzirom da su to pre par milenijuma bili učinili Rimlјani. 3 Još manje je ovaj narod bio odgovoran za jevrejsku tragediju u Drugom svetskom ratu. Istina je zapravo, da su najveća stradanja Jevrejima kroz istoriju priređivale evropske, nemuslimanske uprave. Istorija suživota Arapa i Jevreja te ove dve nacionalne i verske zajednice ujedno je, ma koliko to iz sadašnje perspektive delovalo drugačije, i istorija Palestine odnosno Izraela. Istorija netrpelјivosti prema Jevrejima ne pripada periodu duge arapsko-jevrejske kohabitacije. Antisemitizam je pojava koja svoje korene vuče iz Evrope a počiva na vekovnom učenju o kolektivnoj odgovornosti Jevreja za Hristovu smrt. 4 Kao i Jevreji, koji taj prostor smatraju svojim, obzirom da im je dat od samog Boga kako veruju, Arapi, muslimani, Palestinu takođe smatraju svojom Svetom zemlјom. Verski razlozi koji Palestini daju status Svete zemlјe ukorenjeni su i u muslimanskom verovanju, stoga se muslimani oglušuju na biblijski legitimitet argumenata koje daju Jevreji. 5 Pravo na ovu zemlјu na kojoj se susreću tri velike religije sveta polaže se na osnovu verskih ubeđenja. U tom smislu i pitanje koje se postavlјa a ono glasi: može li bilo koja zajednica lјudskih bića nametnuti drugima svoju vlast upravlјajući njihovom egzistencijom ako iza nje ne stoji nikakvo drugo svedočanstvo osim verovanja dotične zajednice u vlastitu tradiciju?. 6 Sve vere imaju svoje dogme i njihovi sledbenici ih se dosledno drže. Stoga dodatni problem palestinsko-izraelske konfrontacije jeste upravo prisustvo religijskih momenata, jer, prirustvo verskih razloga često znači i odsustvo racionalnih načina rešenja problema. 2. KRATKA HRONOLOGIJA SUKOBA Simptomi ovog višedecenijskog konflikta mogu se pronaći u odluci da se država Jevreja nakon milenijumskog nepostojanja, ponovo formira na teritoriji koja je u trenutku kada se ta ideja rodila, razvijala i konačno realizovala, pripadala drugom narodu. To su bili Palestinci. Priznajući istorijsko pravo koje Jevreji takođe polažu na 2 Navedeno prema: Henri Kisindžer, Diplomatija, Versal press, Beograd, 1999., str Amos Oz, Izrael, Palestina i mir, Radio B92, Beograd, 1997., str Boško Jakšić, Izrael, Verzal press, Beograd, 1998., str Videti: Martin Lings, Muhammed, Connectum, Sarajevo, 2004, str Roger Garaudy, Slučaj Izrael, Bemust, Zenica, 1997., str tu teritoriju, koja danas nakon formiranja jevrejske države pripada kako Izraelu tako i Palestini, mehanizmima UN-a postignuto je priznanje Izraelske države 14. maja godine. Međutim, ostavlјeno je nerešeno pitanje države palestinskog naroda, koji je do trenutka priznavanja Izraela, unazad više od jednog milenijuma živeo na prostoru nekada jedinstvene palestinske zemlјe. 7 Pre samog proglašenja izraelske nezavisnosti Ujedinjeno Kralјevstvo je godine obznanilo nameru da želi da se u potpunosti povuče sa teritorije na kojoj je vršilo mandatnu upravu, a ta je evakuacija završena 15. maja U međuvremenu je Genaralna skupština UN-a 29. novembra godine usvojila rezoluciju 181 (II) o budućoj upravi nad Palestinom, kojom se preporučuje Ujedinjenom Kralјevstvu i svim članicama Ujedinjenih nacija da usvoje i implementiraju plan o podeli teritorije Pelestine, kako je to naznačeno u rezoluciji. 8 Plan je podrazumevao formiranje dve nezavisne države, jedne arapske i druge jevrejske kao i stvaranje posebnog režima za grad Jerusalim. 9 Arapske zemlјe odbacuju plan o podeli kao neizbalansiran i nepravedan, dok Izrael na bazi navedene rezolucije Generalne skupštine proglašava nezavisnost, nakon čega izbija oružani sukob između Izraela i nekoliko arapskih država. Iz tog razloga, plan o podeli ostaje neimplementiran. 10 Rezolucijom 62 od 16. novembra godine, Savet bazbednosti je odlučio da je neophodno obustaviti neprijatelјstva na svim područjima Palestine i pozvao strane u sukobu da pronađu rešenje kako bi se sukob okončao. 11 U skladu s odlukom Saveta bezbednosti UN-a a uz posredovanje Ujedinjenih nacija, godine je zaklјučen sporazum o prestanku neprijatelјstava između Izraela i susednih zemalјa. 12 Na ovom mestu, naročito nas interesuje sporazum koji je potpisan na Rodosu 3. aprila godine između Izraela i Jordana u kojem se predviđa uspostavlјanje demilitarizovane demarkacione ili zelene linije tako nazvane zbog boje kojom je označena na mapama. U skladu sa navedenim Ugovorom, područje kroz koje prolazi zelena linija a koja razdvaja Izrael od palestinskih teritorija nalazi se pod specijalnim režimom i nikakve vojne ili paravojne aktivnosti u bilo koje svrhe nisu dozvolјene, i ta zabrana se odnosi kako na Izrael tako i na arapske snage. 13 Bez obzira na pokušaje da se pronađe mirno rešenje arapsko-izraelskog konflikta, o čemu svedoče i navedeni mirovni sporazumi, godine koje su usledile 7 O tome: Zlatko Dizdarević i Hido Biščević, Vrijeme odluke, Oslobođenje, Sarajevo, Legal Consequences of the Construction of a Wall in the Occupied Palestinian Territory, Advisory Opinion, ICJ Reports, 2004., p. 165., para Ibid. 10 Ibid. 11 Ibid., para Ibid. 13 Ibid. 340 donele su seriju ratova i sukoba. Problem koji se gomilao decenijama unazad, mnogo pre proglašenja izraelske nezavisnosti, vremenom je samo kulminirao. Naime, pre nego je jevrejska država i formirana trajao je jedan dug i sistematičan proces. Bio je to proces doselјavanja Jevreja na prostor Bliskog istoka i na taj način stvaranja elementarnih preduslova u vaspostavlјanju nove jevrejske države. Jasno je i da taj proces nije mogao teći bez pritisaka na nacionalnu i versku zajednicu koja je na tom prostoru živela. Vremenom, ovo je doselјavanje izmenilo demografsku sliku tog područja. 14 Sva ova dešavanja decenijama su stvarala zaoštrenu atmosferu međusobnih optužbi, nepoverenja i mržnje naroda koji je živeo na tom području i onih koju su tu dolazili sa svih strana. Dalјa hronologija zbivanja na ovom prostoru obeležena je ratovima, terorističkim napadima i iznad svega lјudskim tragedijama na obe strane. Užarena atmosfera koja je stvorena, podržavana je, s jedne strane u vojnom smislu nadmoćnom izraelskom vojskom, a sa druge strane, isfrustriranim i agresivno raspoloženim ali i vojno inferiornim arapskim živlјem. To je dovelo do čestih akcija kako izraelske vojske tako i, sa druge strane, palestinskih grupa koje su na žalost, u terorističkim akcijama prepoznale legitiman način borbe. Izraelska okupacija palestinskih teritorija koje su im pripale u skladu sa podelom od godine, samo je dodatno pogoršala stvari. To je dovelo do toga da neki mediji pišu o tome da na palestinskoj strani na žalost, ne postoji pacifistička struja koja bi se mirnim putem borila protiv izraelske okupacije Zapadne obale i Pojasa Gaze. 15 Isticalo se i to da većina palestinskih terorističkih organizacija dele nepomirlјive razlike, ali ih ujedinjuje ubeđenje da Izrael oružjem treba baciti u more i interes da ubiju mirovni proces. 16 Ovakva situacija je vremenom postajala neodrživa. Niti su Palestinci iz takvog načina borbe uspevali da ostvare bilo kakvu korist, a sa druge strane, Izraelska javnost je bivala obuhvaćena osećanjem nesigurnosti života u uslovima stalnog straha od iznenadnih terorističkih napada praćenih religijskom apologetikom i blagoslovom lokalnih samoproklamovanih versko-političkih lidera. 3. IZGRADNJA ZIDA I KONTRAVERZE KOJE SU JE PRATILE Pod izgovorom zaštite svoje teritorije, Izrael preduzima drastične mere. Sredinom godine započinje izgradnju zida koji bi trebao da bude trajna zaštita od terorističkih napada s palestinskih teritorija. Time je započela realizacija projekta koji je idejno započet još krajem XX veka. Projekat je uklјučivao izgradnju 14 Videti: Boško Jakšić, Izrael, op.cit., str preuzeto decembra godine 16 Ibid. 341 složenog sistema prepreka, nekoliko metara visokih betonskih ploča, bodlјikavih žica, protiv-automobilskih rovova praćenih sistemima elektronskog nadzora i kontrole. 17 Problem je međutim bio taj, što je sporni zid prelazio tzv. zelenu liniju čime su prekršene odredbe sporazuma sa Rodosa. Ovo tim pre, jer je Zid velikim delom ušao u teritorije koje su prema ovom sporazumu pripale Palestincima a koje je Izrael okupirao godine za vreme oružanog sukoba sa Jordanom. Ta činjenica po mišlјenju Međunarodnog suda pravde Izraelu daje status okupacione sile na tom području. 18 Pravo Izraela da zaštiti svoje građane od terorističkih napada te upada na svojoj teritoriji niti jednog trenutka nije bilo upitno i nešto je što je pravo i obaveza svih država. Statistike uistinu beleže pad terorističkih napada na izraelske cilјeve na mestima gde je zid izgrađen. 19 Ipak, sama činjenica izgradnje složenih barijera na gusto naselјenom (palestinskom) području otvara mnoga politička, pravna, ekonomska pa i moralna pitanja. Najpre zato što je Zid izgrađen najvećim delom unutar područja Zapadne obale a samo svojim manjim delom prolazi Zelenom linijom, linijom razgraničenja nastalom nakon primirja godine. 20 Zid prolazi kroz zemlјište koje je najvećim delom u vlasništvu Palestinaca i na mnogim mestima odvaja gradove i obližnja naselјa kao i kuće od pripadajućih zemlјišta i oranica. Na taj način onemogućuje se normalan protok lјudi i stvara se ogromna ekonomska i sveukupna šteta palestinskoj zajednici koja na tom području živi. Dodatni problem predstavlјa uspostavlјanje i izgradnja zatvorene zone između Zelene linije i Zida kao i stvaranje enklava koje ograničavaju slobodu kretanja stanovnika u Zapadnoj obali. 21 Eklatantan primer kakve pogubne posledice Zid ima na život lјudi te teritorije je i grad Kalkila (Qalqilya). Sa svojih stanovnika, ovaj je grad sa svih strana okružen zidom a stanovnici mogu ući i izaći samo kroz jedan prolaz (checkpoint) koji je otvoren od 7 sati ujutro do 7 sati poslepodne. 22 Ništa nije bolјa situacija ni u Jerusalimu gde je došlo i do presecanja hrišćanskih sakralnih objekata. 17 Stjepan Vukas, Zid u Palestini-politički anakronizam ili Fait accompli pred razgraničenje Izraela i Palestine, preuzeto dana godine. 18 Legal Consequences of the Construction of a Wall in the Occupied Palestinian Territory, Advisory Opinion, ICJ Reports, 2004., p. 167., para Stjepan Vukas, Zid u Palestini-politički anakronizam ili Fait accompli pred razgraničenje Izraela i Palestine, op.cit. 20 Ibid. 21 Legal Consequences of the Construction of a Wall in the Occupied Palestinian Territory, Advisory Opinion, ICJ Reports, 2004., p. 189., para Ibid. 342 U takvoj situaciji, život lјudi koji se tamo nalaze postao je nemoguć. Sve ove činjenice postavile su pitanje održivosti jednog ovakvog stanja, a pre svega pitanje odgovornosti međunarodne zajednice za potpunu indolentnost u vezi sa ovim problemom. Negodovanje svetske javnosti a posebno debata koja se u vezi sa izgradnjom Zida pokrenula u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, rezultirala je time da se pitanje Zida iznese pred Međunarodni sud pravde. Osim što je trebalo da se izjasni o samom pitanju, problem izgradnje zida bio je kulminacija jednog stanja koje je usled dubokih nesporazuma i brojnih sukoba, decenijama karakterisalo odnose između Arapa i Jevreja. Ipak, arapsko-izraelska konfrontacija je dugo bila samo deo globalnog spektra prestrukturiranja odnosa snaga na svetskoj sceni. 23 Dugo vremena je sudbina ovog područja bila podređena tuđim interesima. To je bio i jedan od razloga za sumnju koju je Izrael ispolјavao po pitanju nadležnosti Suda da u vezi sa ovim pitanjem da svoje mišlјenje, smatrajući da je pitanje ispolitizovano, te da je pre političkog negoli pravnog karaktera. Utvrdivši da ne postoje razlozi da ne da svoje mišlјenje u konkretnom slučaju, što je njegovo diskreciono pravo, Sud je naprotiv, odlučio da se suoči sa pitanjem i iznese svoj pravni stav. 4. OSVRT I KRATKA ANALIZA MIŠLJENJA SUDA PO PITANJU ZIDA Sud se najpre osvrnuo na činjenicu da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u skladu sa rezolucijom ES-10/14 usvojenom 8. decembra godine na njenom desetom hitnom vanrednom zasedanju, donela odluku da zatraži savetodavno mišlјenje od Međunarodnog suda pravde. Samo pitanje bilo je postavlјeno na sledeći način: Kakve pravne posledice proizilaze iz izgradnje zida sagrađenim od strane Izraela, okupacione sile, na okupiranoj palestinskoj teritoriji, uklјučujući i Istočni Jerusalim i okolinu kao što je opisano u izveštaju Generalnog sekretara, uzimajući u obzir pravila i principe međunarodnog prava, uklјučujući Četvrtu Ženevsku konvenciju od godine i relevantne rezolucije Saveta bezbednosti i Generalne skupštine? 24 Izrael je već na početku ovog postupka, osporavajući nadležnost Suda, izneo stav o tome da je Generalna skupština obraćajući se Sudu postupila ultra vires. Ovo 23 Zlatko Dizdarević i Hido Biščević, Vrijeme odluke, op.cit., str Legal Consequences of the Construction of a Wall in the Occupied Palestinian Territory, Advisory Opinion, ICJ Reports, 2004., p obzirom na to, da je Savetu bezbednosti data aktivna uloga u vezi sa situacijom na Bliskom istoku uklјučujući i samo palestinsko pitanje. Ta je činjenica prema stavu Izraela bila u suprotnosti sa članom 12. stav 1. Povelјe u kojoj se predviđa da: Dok Savet bezbednosti obavlјa u pogledu bilo koga spora ili situacije zadatke koji su mu povereni ovom Povelјom, Generalna skupština ne daje nikakvu preporuku u vezi s tim sporom ili situacijom, osim ukoliko to ne zatraži Savet bezbednosti. 25 Nakon što je razjasnio da zahtev za savetodavnim mišlјenjem nije preporuka u smislu člana 12 Povelјe, Sud je naglasio da prema članu 24. Povelјe, Savet bezbednosti ima prvenstvenu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Po mišlјenju Suda, značenje člana 12. Povelјe vremenom je izmenjeno i postoji jaka tendencija paralelnog delovanja Saveta bezbednosti i Generalne skupštine vezane za očuvanje međunarodnog mira i sigurnosti. Konačno, Sud je podsetio i na rezoluciju 377 A (V) prema kojoj je i sazvano deseto hitno vanredno zasedanje na kojem je odlučeno da se zatraži mišlјenje Suda. Radi se o rezoluciji Ujedinjeni za mir, kojoj su Generalnoj skupštini data ovlašćenja koja su imanentna Savetu bezbednosti, a koja se aktiviraju u situaciji kada zbog nedostatka jednoglasnosti Savet bezbednosti propusti da vrši ulogu koja mu je Povelјom poverena. Zaklјučivši da je ceo postupak kojim je pitanje postavlјeno bio u skladu s Povelјom te navedenom rezolucijom, Sud odlučuje da da svoje mišlјenje. Smatramo izuzetno važnim i to što je Sud odbacio primedbe o tome da je pitanje koje mu je postavlјeno političkog a ne pravnog karaktera istakavši da je:...činjenica da pravna pitanja takođe imaju i politički aspekt. 26 Ovo je samo potvrda ranijih stavova Suda po pitanju istih primedbi i još jedan je od dokaza koliko se dosledno drži principa potvrđenih u svojim ranijim odlukama. 27 Ovakav stav Suda predstavlјa i dokaz da on ne podleže pritiscima kojima mu se želi spočitati politička a ne pravna uloga. Međutim, ovo je i izraz spremnosti Suda da se suoči i sa uistinu ispolitizovanim pitanjem kakvo jeste sve ono što je vezano za problematiku Bliskog istoka. Konačno, nesporazumi u međunarodnoj zajednici, najčešće proističu iz nesporazuma država, a sama država je, kako ističe ugledni pisac: politička institucija i sva pitanja koja je dotiču kao celinu, posebno u njenim odnosima sa drugim državama, stoga jesu i politička Ibid., p. 148., para. 24. (Videti i član 12. Povelje Ujedinjenih nacija) 26 Ibid. paras Videti: Legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons, ICJ Reports 1996 (I), str. 234., para Hersch Lauterpacht, The Function of Law in the International Community, Clarendon Press, Oxford, 1933, p 5. ODGOVORNOST UJEDINJENIH NACIJA U dalјoj elaboraciji, Sud odlučno proziva Ujedinjene nacije utvrđujući i odgovornost ove Organizacije za stanje u Palestini. Ova odgovornost svoje poreklo vuče iz rezolucije Generalne skupštine 57/107 od 3. decembra godine, po kojoj je predviđena permanenta odgovornost Generalne skupštine prema pitanju Palestine sve dok to pitanje ne bude rešeno u svim njegovim aspektima i na zadovolјavajući način a u skladu sa međunarodnim legitimitetom. 29 Nemogućnost da spreči izgradnju zida te izvrši pritisak na Izrael da obustavi gradnju, u izvesnom smislu pokazuje nemoć ove Organizacije. Međutim, samo obraćanje Sudu jeste na neki način delovanje u pravcu rešenja problema. Ipak ostaje činjenica da je Sud prozvao Ujedinjene nacije, što ima veću težinu od politikantskih kritika koje Ujedinjene nacije prate od samog osnivanja, obzirom da je Međunarodni sud pravde i sam deo organizacione strukture ove organizacije. To da su Ujedinjene nacije mogle učiniti i mnogo više kako bi se ublažio arapsko-izraelski konflikt, koji je poslednjih godina kulminirao izgradnjom spornog zida, Sud je istakao na sledeći način: U okviru institucionalnog ustrojstva Organizacije, ova odgovornost se manifestovala usvajanjem brojnih rezolucija od strane Saveta bezbednosti i Generalne skupštine, i stvaranjem nekoliko pomoćnih tela specijalno ustanovlјenih da pomažu u ostvarivanju neotuđivih prava palestinsko
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks