РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОРА У БЛОКУ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦИНЦАР ЈАНКА И УЗУН МИРКОВЕ - PDF

Description
РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОРА У БЛОКУ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦИНЦАР ЈАНКА И УЗУН МИРКОВЕ УДК 902.2(497.11) 2006/2008 ; 903/904(497.11) ЗОРАН СИМИЋ, НЕЛА МИЋОВИЋ РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ

Please download to get full document.

View again

of 10
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Travel & Places

Publish on:

Views: 17 | Pages: 10

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОРА У БЛОКУ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦИНЦАР ЈАНКА И УЗУН МИРКОВЕ УДК 902.2(497.11) 2006/2008 ; 903/904(497.11) ЗОРАН СИМИЋ, НЕЛА МИЋОВИЋ РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОРА У БЛОКУ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦИНЦАР ЈАНКА И УЗУН МИРКОВЕ Bлок између улица Тадеуша Кошћушка, Цинцар Јанка, Цара Уроша и Узун Миркове у целини припада заштићеној зони Античког Сингидунума. Стога је пре изградње новог стамбено-пословног објекта било неопходно обавити сондажна археолошка ископавања, а током широког ископа обезбедити стални археолошки надзор. Археолошком анализом простора блока где ће се градити нови објекат, констатовано је да се археолошки налази могу очекивати на централном делу парцела 698 и 702, КО Стари град. Уз ивицу парцеле 698 према улици Тадеуша Кошћушка и ивицу парцеле према улици Цинцар Јанка до куће са бројем 2 постојао је објекат са подрумом који је приликом бомбардовања Београда године био порушен. На простору који је захватао овај објекат нису се могли очекивати археолошки остаци. Слична ситуација била је и на парцели 702, где се уз улицу Цара Уроша налазио објекат с кућним бројем 5, с подрумом који се једним делом налазио под објектом. На основу резултата ранијих истраживања која су била извођена у непосредној околини, 1 очекивало се да ће се и овим ископавањима добити нови подаци о унутрашњој организацији легијског логора у Сингидунуму, будући да се овај простор највећим делом налазио унутар претпостављене трасе бедема римског утврђења. Сондажним истраживањима претходила су геомагнетна и геоелектрична снимања, а на основу добијених резултата постављене су археолошке сонде. У периоду од фебруара до маја године обављена су археолошка ископавања у две фазе и постављањем 11 археолошких сонди различитих величина истражена је површина од око 250 m². У оквиру Треће фазе истраживања, током августа године, отворено је шест археолошких сонди и истражена је површина од око 100 m 2 (Пл. 1.) ЗОРАН СИМИЋ, НЕЛА МИЋОВИЋ Пл. 1. Ситуација са отвореним сондама и године, цртала О. Милић Стални археолошки надзор успостављен је одмах по завршетку сондажних истраживања и обухватио је праћење земљаних радова на целом градилишту у периоду од септембра до фебруара године. Одређене делове појединих сонди није било могуће у потпуности истражити, јер су културни слојеви претходно били уништени укопавањима инфраструктуре века, остацима објеката с почетка 20. века, канализационим и водоводним цевима, септичким јамама, или су објекти 20. века оштетили културни слој до стерилног слоја здравице. Површински слојеви појединих сонди у току Треће фазе истраживања морали су бити уклоњени механизацијом, јер је на простору уз улицу Цара Уроша срушен објекат (кућни број 5) и велика количина шута развучена је по том делу локалитета. На основу резултата свих истраживачких кампања, добијени су значајни подаци о овом делу античког Сингидунума, очуваности културних слојева, њиховом карактеру и садржају. Истражени културни слој различите је дебљине у сондама и креће се од 1,5 5 m дубине. На основу остатака архитектуре и покретног археолошког материјала јасно се издваја неколико културних слојева: -- праисторијски културни слој; -- културни слој са материјалом ране антике; -- период изградње каструма; -- културни слој са материјалом касне антике; -- културни слој са материјалом из времена века. Праисторијски културни слој Потпуно неочекивано откриће на овом простору представљају остаци некрополе из периода средњег бронзаног доба ( године пре наше ере). Откривено је шест гробова са укупно осам урни у којима су очувани остаци спаљених покојника и прилози. Ови ИСТРАЖИВАЊА 224 РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОРА У БЛОКУ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦИНЦАР ЈАНКА И УЗУН МИРКОВЕ гробови су вероватно само мали део веће бронзанодопске некрополе на редове (Сл. 1). Највећи број урни пронађен је у Сонди 6/06 укупно шест, затим по једна у Сондама 7 и 8. Најбоље је сачувана Урна бр. 1. Очувана је цела висина посуде са ободом и четири тракасте дршке. Оријентација урне је у правцу севера са одступањем од 310. Исти положај у низу и исту оријентацију имају Урне број 1, 2, 3 и 5. Само је Урна број 4 ван правца, што се може тумачити пробијањем овог праисторијског слоја касноантичком јамом. Урна бр. 7 (Гроб 5) пресечена је римским каналом у Сонди 7. Треба напоменути да су Урне бр. 1 и 8 имале као поклопац зделе, а Урна бр. 8 је, поред зделе, као поклопац имала у унутрашњости још једну мању урну. 3 Већина урни украшена је вертикалним канелурама. Унутрашњост им је испуњена спаљеним костима. Неке немају прилоге, док се у појединим као прилози јављају: бронзани прстен, део бронзане наруквице у веома лошем стању, као и бронзани предмет непознате намене. Откриће дела ове некрополе указује да се остаци неког већег насеља овог периода налазе у непосредној околини. Налази фрагмената керамике из бронзаног доба на Дунавској падини, као и на простору југозападног дела античког каструма, говорили би у прилог томе да су можда постојала чак два насеља у непосредној близини ове некрополе. 4 Рана антика Следећи културни хоризонт представљају остаци античке архитектуре и покретног археолошког материјала на свим истраженим површинама. Антички слојеви су добрим делом оштећени укопима јама турских хоризоната из раздобља века. На истраженим деловима постоје очувани слојеви од друге половине 1. до прве половине 4. века. Садржај античких слојева, поред архитектуре, на читавом простору чине бројне керамичке посуде, новац, светиљке и остали предмети за свакодневну употребу. Значајно откриће представља и пет гробова спаљених покојника у сондама 2, 4 и 5/06 и у југозападном делу парцеле бр. 702, непосредно уз помоћни објекат Педагошког музејa, које на основу гробних прилога можемо датовати у крај 1. века и прву половину 2. века. 5 Три гроба спаљених покојника припадају типу Мала Копашница Сасе I (гробна јама запечених бочних страна без доњег етажа), имају приближно исту оријентацију северозапад југоисток ( одступања од севера), али се разликују по облику гробне раке и димензијама, док два гроба припадају етажним гробовима типа Мала Копашница Сасе II. Оба типа гробних конструкција позната су у Сингидунуму с његове југоисточне некрополе. 6 Сл. 1. Бронзанодопска некропола Урне 1 4, фото А. Н. Црнобрња Г 1-1 (G-286) Гробна јама правоугаоног облика, са јасно дефинисаним угловима и добро запеченим зидовима који су услед дејства ватре добили интензивну црвену боју (Сл. 2). На дну се налазио слој гари и пепела дебљине 5 10 cm, унутар којег је пронађено свега неколико мањих фрагмената костију. Дужина раке била је 2,10 m, висина 0,40 m, а очувана ширина cm. Гроб је био оштећен ранијим укопима и откривен је у профилу сонде. Гробни прилози су се налазили уз сам југозападни зид, у северозападној половини гроба. Зделица Биконичне форме, са флоралним барботин орнаментом на трбуху и зарезима на доњем делу трбуха, црвено печене земље са црвеним премазом. Обод је раван, благо савијен ка споља и наглашен ужљебљеном линијом. Са унутрашње стране су по површини набачена ситна зрна песка и иловаче. 225 ЗОРАН СИМИЋ, НЕЛА МИЋОВИЋ Сл. 2. Остаци гроба спаљеног покојника Г 1 1 (G-286), фото А. Н. Црнобрња У Сингидунуму су овакве зделе хронолошки сврстане у другу половину и крај 1. века, односно у 2. век, уз претпоставку да су највероватније локалне израде. Сличне зделе пронађене су на Гомолави, на територији Паноније, у Сирмијуму и на некрополама Емоне. Огледало Округло посребрено огледало, по ободу кружне перфорације, са задње стране жљебљена концентрична круга, у средини два мала рељефна концентрична круга. Бронзана дршка дужине 107 mm, пречник огледала 126 mm. Огледала готово идентична овом пронађена су у Виминацијуму и датована у 2 3. век, као и на емонским некрополама, где су на основу осталог пронађеног материјала датована у 1 2. век, a једно од њих је датовано и новцем Домицијана. Лончић Мали суд благо биконичног облика, израђен од црвено печене земље. Готово идентични лончићи пронађени су на виминацијумској некрополи Више гробаља, у гробу инхумираног покојника, датованог око средине 3. века и на Гомолави. Зделица Танких зидова, разгрнутог са унутрашње стране и ужљебљеног обода и наглашеног врата који оштро прелази у благо заобљен трбух, израђена на витлу. Тамносиво је печена, црно бојена и углачана до готово металног сјаја. По трбуху је украшена орнаментом изведеним радилицом. Са унутрашње стране се налазе зрнца песка и иловаче. Крчаг Прстенасто проширеног обода, дужег врата и високог трбуха, израђен од црвено печене земље са углачаном површином. Крчази слични овом пронађени су у три етажна гроба на виминацијумској некрополи Више гробаља, и датовани у крај 1. и прву половину 2. века по пронађеним жишцима, као и у гробовима с југоисточне некрополе Сингидунума. Укосница Коштана укосница кружног пресека са правоугаоном главом раздељеном у два дела. Глава је двочлана, састављена од две конусне профилације постављене једна изнад друге. Једина директна аналогија оваквом облику главе пронађена је на некрополама у Емони, у гробу датованом новцем Клаудија. Г 1-2 (G-287) Гробна јама овалних крајева откривена је у целој својој дужини, али је само у северозападном делу очувана и цела висина раке. Бочне стране раке су биле косо укопане, a њени зидови добро запечени, сивосмеђе боје, а као последица високе температуре и земља са спољашње стране је у зони од 15 до 20 cm добила црвену боју. Дужина гроба је била 1,60 m, ширина је у доњем делу 25 cm, у горњем се шири до 60 cm, а висина је око 50 cm. На југозападној страни гроба, у профилу сонде, констатована је жртвена површина, која му припада. У гробу је пронађена већа количина костију ИСТРАЖИВАЊА 226 РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОРА У БЛОКУ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦИНЦАР ЈАНКА И УЗУН МИРКОВЕ Сл. 3. Остаци римског канала и гроба Г 1 2 (G-287), фото А. Н. Црнобрња покојника измешаних са гаром, пепелом и угљенисаним дрветом (који су пренети са устринума), неколико веома кородираних клинова и у југоисточном делу раке керамички жижак са угластим носом и волутама. У северозападном делу раке пронађени су клинови који су били забијени у запечене стране раке што потврђује да су ови гробови били облагани даскама пре опаљивања њихових страна (Сл. 3). Жижак Угластог носа с волутама. Дискос је оштећен, али се на два места примећује остатак рељефне представе. Очувана висина је 25 mm, дужина 85 mm, а пречник дискоса износи 60 mm. Око дискоса, по раменом појасу, теку два концентрична жљеба. На прелазу између рамена и кљуна налази се узан прорез. Израђен од добро пречишћене земље, сиво печене, изузетно танких зидова. Бојен је смеђим премазом. Нађен је у југоисточном делу гроба, на њему су били видни трагови горења и био је пун гара и сагорелих гранчица, те се може претпоставити да је, заједно са осталим садржајем, горео на устринуму. Припада типу Loeschcke Iа Ivanyi I и датује се у 1. век. Г 1-3 (G-288) Гробнa јамa овалног облика, дужине 1,45 m, ширине 0,60 m и очуване висине 0,30 m. У гробу су, поред костију покојника, пронађени и уломци једне керамичке посуде, у северозападном углу раке, као и две једночлане жичане бронзане фибуле у централном делу раке. И уз овај гроб је на њего
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks