Reforme javnog sektora

Description
Reforme javnog sektora

Please download to get full document.

View again

of 16
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 0 | Pages: 16

Extension: RTF | Download: 0

Share
Transcript
    BUDUCI RAZVOJ, REFORMA JAVNOG SEKTORA IKONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE  Apstrakt: U radu analiziramo vezu izme u privrednog razvoja, javnog sektora i konkurentnosti preduzeca u Srbiji. Naša osnovna teza je da nema okruženja koji ce podsticati preduzetni ki duh,investicije i reindustrijalizaciju bez sveobuhvatn e reforme javnog sektora. U radu predlažemorešenja koja ce povezati reformske zahvate u oblasti javnih preduzeca, saobracajne infrastrukture, gra evinskog zemljišta, denacionalizacija i restitucije.  Kljucne reci:  Konkurentnost, razvoj, javni sektor, reforma, tranzicija. 1. Uvod Pove anje konkurentnosti do ma ih preduze a valja tražiti u okvirima druga ijeg razvojno gmodela srpske privrede. Promena dosadašnjeg modela je nužna, s obzirom na promenjene okolnostiu kojima su se našli država, društvo i pr ivreda nakon izbijanja ekonomske krize. Država e sve težeispla ivati i teku e obaveze (a o kapitalnim rashodima da ne govorimo), socijalne tenzije e biti sve prisutnije, a pr ivreda o ptere enija i ranjivija. Šta država, u takvim oko lnostima, može da u ini da pomogne pr ivredi !dgovor do koga se došlo u prethodnih nekoliko meseci jeste re#or ma javnogsektora. Problem je, me utim, što do sada nismo dobili konkretnu strategiju ove re#or me. $e znamokoje elemente obuhvata i kakve e pr omene predvi ati. %igurno je da je ono što je dogovoreno sa&e u narodnim mo netarnim #ondo m ( najvažniji je e#ekat zamrzavanje plata i penzija) ne odražava potrebu suštinske re#orme javnog sektor a u %rbiji i ak može da odvrati pažnju od neophodnihdubinskih zahvata. $i esto pominjana studija %vetske banke ('Doing more ith less'), relevantnije   institucije za strukturne re#orme, ne nudi sve zaokružene a ni potrebne pr edloge za javnisektor u%rbiji. radu razmatramo najvažnije karakteristike privrednog razvoja %rbije nakon *+++.godine ianaliziramo mogu nosti za razvoj ko nkurentnosti preduze a u slede im go dinama.%matramo da eekonomske politike (#iskalna, monetarna, sektorske politike) teško uspeti da o mogu e potreban iželjeni privredni razvoj ukoliko se ne pristupi temeljnoj re#or mi javnog sektora.  tomsmislunud imo i neke predloge za kompleksnu i celo vitu re#ormu našeg javnog sektora. aokrajnji rezultattreba da proistekne je#tinija i e#ikasnija država i znatno bolji ambijent za unapre enjekonkurentnosti srpskih preduze a. 2. Dosadaš! #$ v$%d $as&  !% #ods& 'ao (o()$%&os&  $edovoljno dinami an privredni rast u per iodu nakon *+++. godine, posebno s obzirom nazaostajanje tokom devedesetih i izgubljeni potencijalni bruto doma i proizvod (-DP) utom periodu, jedan je od razloga što %rbija nije stvarala nove komparativne pred no sti u meunarodnojrazmeni. Drugi razlog je struktura toga rasta. zrazito natprose ne stope rasta bruto dodatevrednostiimali su sektori/ saobra aj, skladištenje i veze ( 01,23 godišnje), trgovina (04,53) i#inansijsko posredovanje (2,63) . %a po etnog prose nog u eš a u #ormiranju -DP7a koje je bilo manjeod 083u *++0. godini, u *++8. ova tri sektor a u estvovala su u #ormiranju -DP7a sa 6+39 drugimre ima, bile su glavne komponente privrednog rasta. Pove an je i udeo indirektnih poreza(umanjenih zasubvencije) u #ormiranju -DP7a, sa 00,83 na 05,43 . $a drugoj strani, sektori u kojima se proizvode materijalna dobra imale su rast -D: duboko ispod proseka/ poljopr ivreda sa+,63godišnje, prera iva ka industrija sa 0,1 3 (ukupna industrija 0,53)9 nešto brže, ali i onaispod proseka, rasla je pro izvodnja i -D: u gra evinarstvu (43 godišnje). ;ako je u eš e ovih proizvodnih sektora u #ormiranju ukupnog -DP7a, sa polaznih oko 623 u *++0,smanjeno na oko603 u *++<. i *++8. godini.=lavni zaklju ak ko ji se ti e naše spoljno trgovinske neravnoteže i budu eg privred no grasta proisti e iz odnosa rasta i u eš a razmenljiv ih i nerazmenljivih dobara u -DP, tj. mo gunostiekspanzije izvoza, kao pretpostavke rasta -DP7a, te sporijeg rasta uvoza, kao druge pretpostavkesvo enja u eš a negativno g neto izvoza (de#icita robe i usluga) na nivo koji e omogu itiuravnoteženje ukupnog platnog bilansa u promenjenim u slo vima u pogledu pr ilivastranog kapitala.ao strukturni #enomen time je smanjena po nu da robe za izvoz i pove ana tražnja zauvoznom robom, ak i nezavisno od toga što je unutrašnja tražnja (i potrošnja u njenomokviru)rasla brže od -DP7a, što je sa svoje strane zahtevalo neprek idno šir enje de#icita u tekuem delu platnog bilansa.Direktan odraz ove strukturne de#ormacije jeste pove avanje udela de#icita ro be i usluga(negativnog neto izvo za) u zadovoljavanju ukupne unutrašnje tražnje. $egativan netoizvoz u *++1.godini iznosio je oko 53 -DP7a, da bi u *++8. godini dostigao gotovo *63 -DP7a.!vo je konstelacija ko ja, zao stajanjem rasta proizvodnje i -D: razmenljiv ih do bara,ograni ava rast izvoza i supstituiše udeo do ma e po nude na unutrašnjem tržištu ponudomiz u vo za.%am po sebi ovakav model se može održati dok postoji dovoljan pr iliv inostr anogkapitala koji e,odgovaraju im su#icitom u bilansu #inansijsko7kapitalnih transakcija, pokriti de#icit teku ihtransakcija ko ji se neprekidno širi rastom trgovinsko g de#icita. svemu, ostvareni pr ivredni rast svojom strukuturom nije obezbe ivao i pretpostavke za budu i stabilan razvoj.lju no pitanje je šta je u pozadini nemo i ekonomskih politika da obezbede održiv privredni razvoj ;o je nere#ormisan javni sektor i nedogra enost institucija. $ere#ormisan javnisektor je #undament ekonomsko g modela kakav je postojao, jer je on bio poluga trans#erakapitalakoji je dolazio spolja, bilo privatizacijom ili pozajmicama, i njegovog trans#era ka potrošnji. Dakle,   on je bio ta poluga koja je prebacivala kapital u po trošnju i uzrokovala neravnotežu u pogledu rasta,u pogledu dinamike investicija i potrošnje. $ere#ormisan javni sektor je dalje nužnouslovljavao procikli nu #iskalnu politiku. $ivo javne potrošnje nije zna ajno smanjen. >avni sektor je stalna žiža svih pogleda naekonomske politike, bilo da je re o neophodnosti dubljih strukturnih re#ormi, ili o slabim,odnosnoograni enim e#ektima mera ekonomskih politika. oliko je žilav problem sužavanja javne potrošnje, politi ki izazovan i u samoj unutrašnjoj strukturi kompleksan, pokazuju i primeri zemaljakoje su po opštim ocenama uspešno izvršile tranziciju.:ažno je uvideti da je i mo netarna politika, tako e, posledica navedenih #undamentalnihkarakteristika razvoja srpske privrede. Devizni kurs je uvek posledica, a nikada uzro k,ako senastoji održati stabilnost cena u uslovima destabiliziraju eg #aktora ugneždeno g uneravnotežama inere#ormisanom javno m sektor u. &onetarna politika je sada goto vo sasvim nemo na,ona možeimati samo dva cilja/ da uva devizne rezerve i spre ava destabilizaciju kursa i šok ove natržištu umeri u ko joj to dozvoljavaju devizne rezerve na srednji rok.:išegodišnje oslanjanje pro izvodnje na doma u tražnju a ne na izvoznu tražnju, kojaimplicira pr isustvo više konkurencije i sledstveno tome niže cene po osnovu rasta produktivnosti   podiže in#laciju na dugoro no viši nivo , pri ina e istim drugim oko lno stima imakroekonomsk im parametr ima. &onetarna politika se in#laciji uobi ajeno suprotstavlja koriste i kao svoj osnovniinstrument re#erentnu kamatnu stopu. Što je rast cena ve i, r e#erentna kamatna stopa jeviša. ada bi izvoz imao d ugoro no ve e u eš e u -DP7u (odnosno rastu e u eš e), kamatna stopa bimog la biti niža jer bi u tom slu aju in#lacija bila niža (kroz mehanizam/ ve a tehnološkaso#isticiranostviša produktivnost niža stopa rasta cena). ?azu me se, ve a produktivno st se mo že postii inezavisno od ja anja izvoznog sektora, ali ne postoji mehanizam koji bi proizvodna preduze a pri7nudio da or ganizuju proizvodni proces na višem tehnološkom nivou, ako im postoje a proizvodnjaosigurava @zadovoljavaju iA dohodak.Badatak $-% u o uvanju stabilno sti i stvaranju osnova za privredni rast e biti nemoguukoliko ne do e do snažnog pr ilago avanja javnog sektora u najširem smislu. -ez obziranamo netarnu strategiju i odabir instrumenata monetarne politike ne mo že se, dugoro no posmatrano,obezbediti stabilnost cena, deviznog tržišta i #inansijsko g sistema. Dominantan uzro nik  problemasrpske privrede jeste prevelika potrošnja (koje generiše visok uvoz i, sledstveno, in#laciju, platnobilansni de#icit i zaduženost) i niska stopa investiranja, a $-% ne raspolažeinstrumentimakojima bi ove injenice promenila.  takvim uslovima, insistiranje na kratkoro nojstabilnosti(in#lacije i deviznog kursa) samo bi pove alo r izike budu e eksplozivnog urušavanja privrednogsistema. Proizlazi da je sadejstvo i koordiniranje monetarne i #iskalne politike, u pravcu#or miranjae#ikasnije i izvozno orijentisane pr ivrede, preduslo v novog modela ravnoteže i rasta. *. P$%d do+a' + #$%d)%' +a !% &%-a( #%$ od Dosadašnji model razvoja gener isao je uslove za izbijanje poreme aja u doma oj privredi,aaktuelna svetska kriza samo je ubrzala nepovoljan razvoj doga aja. Pre nego što iznesemookvir zare#ormu javnog sekto ra, želimo d a ukažemo na pr obleme sa kojima e se preduze a suoavati uslede em kratko ro nom i srednjero no m per io du. Postizanje konkurentnosti e biti teže, atemeljnare#orma samim tim urgentnija.Prvo, mikroekonomski i makroekonomski rizici bi e izraženiji. $a mikro planu, pr ivrednisubjekti e dugo biti optere eni posledicama sporog oporavka i neizvesnim poslo vnim perspektivama. apital e pribavljati teže i skuplje (usled njegove oskud ice i pove anogrizika), bilo da se or ijentišu na tr žište har tija od vrednosti (emisije ak cija i obveznica) ili na bank arskekredite. nvestitori i kred itori e strože ocenjivati potencijalne klijente, što e usporavatirazvojne projekte. $a makro ekonomskom planu, pokazatelji stanja privrede e, pr vo , biti pažljivije  sagledavani i, dru go , do i e do pogoršanja pokazatelja eksterne i interne ravno teže(usledaktuelnog pogoršavanja javnih #inansija i eksterne zaduženosti velikog broja zemaljasveta).Drug im re ima, neravnoteže u pr ivredi e biti o iglednije i oštrije kažnjavane od straneme unaro dno g #inansijskog tržišta.Drugo, tokovi prekograni nog kapitala e biti skromniji nego u godinama pre kr ize. :elikigubici #inansijskog sektora, pooštravanje regulatornih zahteva u vezi sa njihovim poslovanjem, povratak tradicionalno g (konzer vativnijeg) po imanja i na ina rukovo enja bankama, doveš e dooseke kapitala na me unarodnom tržištu. :lade i centralne banke širom sveta@upumpavajuC novacu svoj nacio nalni sistem i preuzimaju vlasništvo nad ko mercijalnim bankama. Poslovna po litika(bar delimi no) nacionalizovanih banaka e više biti okrenuta doma im subjektima, a manjee seorijentisati na plasmane inostranstvu. Postoji mogu nost #inansijskog protekcionizma, pošto mnogevlade pomo bankama uslovljaju njihovom or ijentacijom ka doma em tržištu. ;o ne pogaa samono ve plasmane, ve može da dovede do povla enja ve plasir anog kapitala iz zemalja urazvoju,kako bi poslovne banke prekomponovale svoje bilanse u skladu sa novim smernicama.Prema procenama &&, neto tokovi pr ivatnog kapitala u zemlje u razvoju e biti negativni u*++2. godini,sa malim šansama za oporavak u *+0+. i *+00. godini.!dliv bankarskog kapitala može da dostigne 0 13 -DP7a u mnog im evro pskim zemljama u tranziciji.;r e e, regulatorni zahtevi na nacio nalnom i me unarodnom p lanu e biti poo štreni. Što seviše budu prime ivali znaci oporavka u #inansijskom i realnom sektoru, regulativa e bitistroža (u jeku krize izbegnuto je pooštravanje uslova za #inansijsko posredovanje, kako bi se izbeglinegativni e#ekti na realne tokove). Posledice e biti mo gu nost manjeg #inansijsko gleveridža ivezivanje ve eg kapitala za #inansijske plasmane.  takvim uslovima, po ja a e e se prvi idruginavedeni e#ekat (skuplji i oprezniji kapital, te manji me unarodni tokovi kap itala). Poveava semo gu nost da mati ne države #inansijskih insitucija pove aju zahteve za povra aj kapitalaiz državau kojima posluju #ilijale, što manje razvijene države izlaže riziku naglog povla enjakapitala.;ako e, plasmani u inostranstvu, naro ito u nestabilnim privredama, mogu da zavrede jošrizi niji predznak (i izdvajanje ve ih rezer vi), što do datno demotiviše plasmane banaka u zemlje urazvoju.Dakle, povla enje kapitala mogu da izazovu egzo geni poreme aji, nepovezan i sa bilokakvimdoma im doga ajemEšokom u manje razvijenim privredama. * etvrto, aktuelna #iskalna relaksacija (de# icit budžeta u %FD, >apanu i :elikoj -ritaniji ve iod 0+3 -DP7a u *++2. i *+0+. godini), tj. širenje budžetskog de#icita, ne e da potraje dužeod ove islede e godine. &e u narodne institucije navode da je za *++2. i *+0+. po treban #iskalnistimulus,ali ne propuštaju da naglase da je neophodno da se vodi ra una o #iskalnoj održivosti i javnom duguna srednji i duži rok. Gentralni bankar i (-ernanki, ;r iše) idu i korak dalje i tvrde da centr alne bankeobustavljaju kupovinu državnih obveznica i da je neophodno odmah povesti ra una o#iskalnomde#icitu. ;ežnje da se javne #inansije dovedu u r ed pretpo stavi e, u svakom slu aju, porastre#erentnih (državnih) kamatnih stopa u srednjem roku (u *+0+. ili *+00. godini). ;o e, sasvojestrane, da dovede do porasta ostalih tržišnih kamatnih stopa, što e opteretiti krhki privrednioporavak. ;ako e, da bi privukle inostrani kapital, manje razvijene zemlje bi mogle da podignusvoje kamatne stope, što bi mog lo da do vede do opšteg trenda pove anja re#erentnih (pa itržišnih)kamatnih stopa.Peto, bo rba sa recesijo m, pado m izvo za, pove anom nezapo slenoš u u svetu, mo že da podstakne vlade i centralne banke nekih zemalja na (konkurentsku) deprecijacijunacionalnihvaluta, što može da dovede do poja anog protekcionizma, trgovinskih rato va i rastu enestabilnostiu me unarodnim ekonomskim odnosima. Dolar bi mogao da znatnije oslabi i pod uticajemtržišnihsnaga, ukoliko investitori ocene da rastu e #iskalne neravnoteže ameri ke privredeugrožavajunjihove investicije u državne obveznice %FD. Ba druge valute i države (naro ito za evrozonu ivalute vezane za evro) to bi zna ilo aprecijaciju i spo riji oporavak.Hko nomska politika %rbije e, po red naved enih #aktora u me unarodnom okruženju, bitiopredeljena i doma im nasle enim problemima i budu im izazovima.
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks