Helderlin Hleb i Vino

Description
Poezija

Please download to get full document.

View again

of 2
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 0 | Pages: 2

Extension: DOCX | Download: 0

Share
Transcript
  ''  Hleb i vino '' (Hajnzeu) : Naslov odmah upućuje na simboliku pričešća - nešto što je eminentno hrišćansko, mističkim putem postignuto. Pesma je spoj judeo- hrišćanskih i helenskih elemenata, što je u ovoj pesmi naročito došlo do izražaja. Pesma je inače mali rečnik gotovo svih Helderlinovih motiva, simbola, metaforike, tema, nagoveštaja, tako da se veliki broj pesama može i mora čitati razrešeno i shvaćeno u ključu koji ovde Helderlin sveobuhvatno iznosi. Podnaslov prve strofe bi mogao biti ''Idila'' (D.S.) 1. i 2. strofa -  počinje bitnim romantičarskim motivom –    motivom noći. Noć je uvek pozitivno određena, vreme sanjarenja, misli, naslućivanja prošlih i budućih stvari, pesnik upućuje pogled ka zvezdama, ka beskraju. Taj odnos romantičara sa beskrajem ostvaruje se uvek posredstvom noći. Motiv noći se polako uvodi  posredstvom u sumraku usnulog grada i gradskih prizora, i ima izvestan simbolički naboj –   ''  sanjarska stiže noć, / puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna '' (- akord na kraju strofe treba da na s uvede u atmosferu). Idilični ambijent gde svako biće počiva u sebi. Mir i spokoj. Noć je doba dana kad su nebesnici autentično prisutni. Iako ima nečeg pretećeg u sebi - ''  jer zabludelim ona posvećena je, i mrtvima '', noć je i vreme kad se stupa u kontakt sa nebeskim silama  –    sunčani dan nema tu neizvesnost. Za uzvrat, ona nudi u trenutku oklevanja u tami oslonac, zaborav i sveto pijanstvo (koje je u stvari nadahnjuje) : '' udeli reč što struji i zaljubljenima je slična, / besana, i puniji pehar i smel  iji život, / sveto sećanje k tome, ''  –    vapaj na sećanje kad je bog bio prisutan, nada u  povratak takvog sveta - '' budni da ostanemo noću ''. Ono što je simboličko u noći, a ne samo deskriptivno : smiraj, čovek završava rad. Noć treba da nas pozove u nesanicu, treba da pokrene neke naše dublje mogućnosti kao ljudi (u tom smislu, ona prevazilazi simbol noći kod romantičara, npr. Novalisa). 3.strofa  –    može se nazvati traganjem za izlazom iz situacije u kojoj se čovek nalazi. Poziv da svako traži svoje mest o, jer uvek postoji mera zajednička svima, ali svakom je dodeljeno i svoje (čovek utopljen u apsolut zajedničkog života sa unapred određenom merom, sudbinom, ali i pojedinačan u svojoj celosti, sveukupnosti). Iznenadni usklik i konkretni poziv : ''  Zato do đi na Istmos !''  –    u Grčku, ovde shvaćenu kao kompleks vrednosti; on hoće da duhovno ponovo stvori i rekreira grčki svet. Grčka kao metaforički simbol mesta i trenutka kada je  bog prisutan  –     povratak u eon dana. To je veliki usud ili sudbina, nešto što je važno za Helderlina i njegovo određenje čoveka, a čega nema u hrišćanstvu –    tome korespondira božja milost. + vrlo eksplicitan iskorak u Grčku : slika Grčke sa jedne, i minulost sa druge strane –    ono što je Grčku činilo Grčkom, u smislu da su tu  bogovi i ljudi prebivali zajedno (više od Šilerovog : kada su bogovi bili ljudskiji, a ljudi božanskiji –   ovde je reč o sabivstvovanju). 4.strofa  –    čežnjivo sećanje na sliku Grčke, onog što je ona bila i kakvu je pesnik vidi. 5.strofa  –   kako izgleda prisustv o nebesnika (ključno –   kako je Helderlin to video); njihova pojava - njima  prvo hrle deca, nevina, čedna, bez zadrške, posebno su spretna da se predaju božanskom. Sledi mala istorija čovekovog odnosa prema božanskom : za razliku od dece, on ih prvo ne vidi i ne oseća, da ih se kloni; jer, ne može to tako lako da izdrži, čovek nije baš dorastao u svemu božanskom prisustvu, bez pomoći samih nebesnika ne bi mogao da podnese to prisustvo. U prisustvu bogova, čovek obitava na zemlji –     pesnički, ''  sad moraju reči nastati kao cveće ''.  –    može se shvatiti i da je sve što čovek uradi pesničko; da je pesničko delo čovekova egzistencija.  6.strofa  –    označava dekadenciju '' Teba vene, i Atina ''  –    narodi se uspravljaju na takmičenje i grade hramove i lepe gradove, a li čemu? Ćute stara pozorišta i nema boga da na smrtnom čelu utisne '' onom kog zgodi  svoj znak  ''. Prvi put se pojavljuje Hrist, bog utehe  –   neki bog koji je '' i sam došao i uzeo ljudski lik / da dovrši i  zaključi utehom nebesko slavlje ''. 7.strofa  –   pon ovno uspostavljanje odnosa čoveka i nebesnika, odn. određenje tog odnosa posredstvom razvijenih metafora na pozadini sećanja, tvrdnje i slutnje. ''  Prijatelju! Stižemo prekasno. Žive doduše / bogovi  još, al gore nad glavom, u drugom svetu. / ... / ponekad samo podnese obilje božje čovek. / San o njima je potom  život  ''. San sa početka pesme koji donosi noć, u stvari donosi nadahnuće koje je životodavno. I dok sluti dolazak bogova uz grmljavinu, čini mu se ipak da je bolje da spava, da bez drugova iščekuje.  Pesnik govori o  potpunoj izgubljenosti, bez metafizičkog mesta i trenutka potpune životne ispunjenosti božanskim. + naglašena oskudnost postupka, postepenost kontrastiranja –    klizi se ka noći; žaloban ton (što se pre pripisivalo noći, sad se pripisuje nebesnicima). Sposobnost imenovanja najdražeg je usahla. Mi o bogovima možemo sada samo da sanjamo  –    to sad treba da shvatimo epohalno i metafizički, a ne samo istorijski. aluzija na Herkula, koji  je odrastao u bronzanoj kolevci. Nagoveštavanje povratka jednog dana, ali pre toga dolazimo do dna noći, gde Helderlinova seta dostiže najmračnije tonove. '' Čemu pesnici u oskudno vreme ?''  –   kontekstualno dosta  precizno dato, jer pre nego što se otvori ma kakva svetla perspektiva. Nije li mu (pesniku) bolje da ostane u snu? 8.strofa  –     ponovo se govori o Hristu, koji je prvi put došao kad su nebesnici već odavno napustili zemlju '' kada odvrati otac od ljudi svoje lice '', kad je na zemlji s pravom počelo žalovanje. Javio se sa nebeskom utehom u znak da je t u jednom bio i da će ponovo doći. ''  Hleb je zemlje plod, al svetlošću blagosloven, / a od  gromovnog boga ishodi radost vina. / Zato se uz njih sećamo nebesnika, što nekad / behu tu i u pravo vreme će da se vrate ''  –    tad neće nedostajati jaki (najjači) za najveću radost, hvala više neće biti tiha. + pesnici su Dionisovi sveštenici –    eto šta će oni u oskudnom vremenu. On je taj pesnik kome je povereno da sačuva sećanje na to vreme  –   poenta. 9.strofa  –     pohvala Hristu koji miri dan i noć, uvek radostan, jer   on traje i trag odbeglih bogova odnosi u tamu  –   spajanje sa ljudskom tradicijom o prorocima, mudracima koji su predskazali pojavu sina nebeskog. '' Čudesno se i tačno u ljudima ispuni, / ... / Blaženi mudraci vide; osmeh iz zarobljene / zasja im duše, za  svetlost raskravljuju se oči, / blaže spava i sanja u naručju zemlje Titan, / čak i zavidni, čak i Kerber pije i  spava .''  –    definitivna vizija dolaska božanskog i povratka nebesnika. + pesnik će uspeti u tome, jer on traje. Obezboženi ljudi, u smislu odsustva više energije. Bogovi su se povukli, oni su se sklonili od ljudi.  
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks