Nestajanje životinjskih vrsta

Description
2. <ul><li>Evolucija života počinje pre oko četiri milijarde godina. Obeležena je sa pet velikih prirodnih katastrofa, tokom kojih je iščezlo mnogo…

Please download to get full document.

View again

of 6
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Travel/ Places/ Nature

Publish on:

Views: 0 | Pages: 6

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
  • 2. <ul><li>Evolucija života počinje pre oko četiri milijarde godina. Obeležena je sa pet velikih prirodnih katastrofa, tokom kojih je iščezlo mnogo vrsta životinja i biljaka. Međutim posle svake od ovih katastrofa preživeli organizmi su uspeli da se prilagode novoj sredini i da se umnože u velikom broju. Najstrašnija od svih katastrofa bila je treća, krajem starog doba. Tada je nestalo 80-90% svih vrsta koje su živele u moru i na kopnu. </li></ul>
  • 3. <ul><li>Savremene promene prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se neverovatnom brzinom, a njihove posledice veoma često utiču na čitavu planetu. Promene u prirodi koje su nastale usled delovanja savremenog čoveka toliko su velike da su se životni uslovi na mnogim delovima planete drastično promenili. Smatra se da u svetu svakoga sata zauvek nestaju tri vrste. </li></ul>
  • 4. <ul><li>U 21. veku ukoliko se ništa ne preduzme sa lica zemlje nestaće 2/3 svih vrsta biljaka i životinja. Za poslednjih 400 godina iščezlo je više od 600 vrsta životinja. Neke od njih su: </li></ul><ul><li>- Papagajčić Karolina je jedna od 104 iščezle vrste ptica. Poslednji primerak u divljini ubijen je na Floridi 1904. godine. </li></ul><ul><li>- Crnonogi tvor je nekada živeo u prerijama centralnih i delova SAD. Danas je potpuno iščezao iz divljine. </li></ul><ul><li>- Planinske i istočne gorile su najmalobrojnija i najugroženija vrsta čovekolikih majmuna. </li></ul><ul><li>- Džinovska panda je jedna od najugorženijih životinja na svetu. On je postao svetski simbol ugroženih vrsta. Lik pande nalazi se i na amblemu svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) </li></ul>
  • 5. <ul><li>Lov i krivolov – početkom 1900. godine u svetu je živelo oko 50.000 tigrova. Danas jedva da ih je preživelo 6.000 i broj im stalno opada. Kao i mnoge druge vrste ni tigrovi nisu mogli da se odupru uništavanju prirodnog staništa i lovu. </li></ul><ul><li>Na ivici opstanka – uprkos intenzivnim programima zaštite i veliki materijalnim ulaganjima, togrovima i dalje preti velika opastnost iščezavanja. U svetu je do skora živelo devet podvrsta tigrova. Do danas su zauvek nestale tri. </li></ul><ul><li>Laka meta – u mnogim delovima Afrike stari slonovi sa velikim kljovama prestavljaju laku metu za lovokradice. </li></ul><ul><li>Dvostruko ubistvo – često se dešava za ubijene ženke slonova u svojoj utrobi nose nerodjeno mladunče. Tako su zbog dve kljove jednim metkom ubijena dva slona. </li></ul>
  • 6. <ul><li>Životu kavezu: Najveći broj ulovljenih papagaja provodi ostatak života u malim kavezima. U prirodi papagaji preleću velika rastojanja u potrazi za hranom. Živeći u zarobljeništvu oni to ne mogu da čine pa se u kućnim uslovima ne osećaju dobro. </li></ul><ul><li>Svake godine se na svetu ulovi na hiljade divljih životinja. One se pakuju u kaveze i šalju na put u daleke delove sveta. Najčešće se love šareni papagaji, razne egzotične ptice, zmije, gušteri, kornjače, krupne mačke i majmuni. Ove životinje se najčešće prodaju kao kućni ljubimci tak oda preostali deo svog života provode u zatočeništvu. </li></ul><ul><li>Životinjski siročići: majmuni se često love u prirodi da bi se prodavali kao kućni ljubimci . Lovci lako hvataju maldunce, a njihove majke najčešće ubijaju. </li></ul>
  • Related Search
    We Need Your Support
    Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

    Thanks to everyone for your continued support.

    No, Thanks