Beket,Godo

Description
Beket

Please download to get full document.

View again

of 4
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Documents

Publish on:

Views: 0 | Pages: 4

Extension: DOC | Download: 0

Share
Transcript
  „Čekajući Godoa“ – Semjuel Beket/avangarda/andrama - Antdrama, anteaar, avangardna drama:  Novine se odnose na formu prvensveno, ali i na viziju čoveka.  Forma - Narušavanje radicionalni pravila, od!acivanje smisleni dijaloga i karakera, ukidanjeralistčke iluzije  snovne eze u skladu sa #lozo#jom egzestncijalizma $apsurdnos čovekvog posojanja,odsusvo vrednost i komunikacije, ou%enos, jezik !ez značenja, čovekovo meaničkodelovanje&  dsusvo prave radnje $čekanje, usamljenos...&  'oncenrična srukura ( ponavljanje ist siuacija, ist lica  Najva)niji uzor je u *+. veku - arijev 'ralj !i/. 0atm se razvija preko Apolinera, dadaisa inadrealisa do 1oneska i 2ekea, kada do!ija popuni o!lik.  3redsavnici: 4)en 1onesko, 5emjuel 2eke, Adamov, ene Beketova andrama - 1953.  ( prvo izvo%enje 6ekaju7i 8odoa/ $vreme nasajanja antdrame&- 9rama je u osnovi konzervatvna umenos, pa se zao najdu)e i opirala novinama koje donosemodernistčki pravci- Antdrama je reakcija na umanistčki optmizam pisaca $verovanje da je čovek gospodar sud!ine, dasvesno !ira mogu7nost i posledice&- Novo ose7anje svea ( čovek nema mogu7nos da !ira, osu%en je da rpi )ivo, ne mo)e da utče nasiuaciju u koju je doveden, egizisencija posaje !esmislena- 2ekeovo pozoriše je aisorijsko ( njega prvensveno zanima ono šo čovek ne mo)e da izmeni.- 0a razliku od osali predsavnika antdarame ( njegove drame nisu samo prozirne meafore, nisu samočisa esetčka po!una protv radiconalni pravila ( kod njega je u rvom lanu romena o!ećanjaljud!ki vredno!# $to %a teva novu &ormu , one se ne usredsre%uje isključivo na formu, ve7 onaproistče iz sadr)aja, nije svedena na parodiranje radiconalnog pozoriša.- n ne od!acuje popuno formu kao drugi avangardist ( 2eke pronalazi o!lik i amo gde nema o!lika,kod njega forma unosi red $jedinsvo mesa i vremena u 8odou/&.- 2eke u prvi plan istče &unk'iju ljud!kog tela , koja je salnim akcenom na )ivou duše !ilazanemarivana. aspadanje ela počinje sa raspadanjem duše.  - 2ekeove drame predsavljau kraj drame individualizma/ $šo počinje sa !zenom& ( on prikazujeraspad individue u njoj samoj. duzimanjem vialni funkcija junacima, 2eke oslokava njiov uzaludninapor da ovladaju siuacijom. ; 8odou/ je o ek nagovešeno, ali likovi su još uvek čiavi i slo!odno sekre7u. pak, <iki i 3oco gu!e svoje vialne sposo!nost ( <iki posaje nem, 3oco slep, šo ima i prenesenoznačenje.- 'od 2ekea se ne raspada samo sisem vrednost $kao kod drugi dramatčara apsurda& ( kod njega seraspada i čovek, njegovo elo i duša.- 3rikaz čoveka u njegovim nemo7ima, kada počinje da sari, ruli i raspada se ( prikaz sa druge srane,koji je salno zanemarivan.- u%enos čoveka od svea, nemogu7nos komunikacije ( odnos izme%u 4sragona i =ladimira jeintman, dok odnos <ikija i 3oca oslikava oudjenos i neposojanje komunikacije.- Nema prave radnje, zaplea, rasplea, posoji samo prola)enje vremena. 9oga%aji se ni)u !ezodre%enog cilja. >o je drama koja podse7a dramu na sve ono !ez čega ona mo)e da !ude, a da ipakposoji./ ( 'ene.- 6ekanje je osnovna dramska siuacija. 6ekanje čoveka izme%u )ivoa i smrt, na ivici )ivoa, kada mu višene preosaje niša, osim da čeka spas, koju ne mo)e ni da prepozna ni da naslut $8odo&. 9ogodilo se svešo se moglo dogodit, i sada osaje samo da čekamo 8odoa koji sigurno ne7e do7i, j.nišavilo na čijusmo ivicu dovedeni/.- „(irkularno!t &orme“  ( ne označava vra7anje na doga%aje sa počeka $kao u klasičnim dramama ( npr.;jka =anja/&, koje je drama samo uzdrmala, nema nikakvog doga%aja nakon kojeg se drama vra7a nasanje sa počeka ( ovde se o sanje okom cele drame ne menja. Antdrama prikazuje ono šo osajenakon doga%aja, sve šo se moglo dogodit ( dogodilo se pre drame, junaci su goovo na kraju )ivonogpua. - )una'i  ( oni nisu klovnovi, reardirani ljudi, oni su pripadnici gra%anskog sloja, konkrene ličnost izgra%anski drama, koje su sada oslo!o%ene drušvene uloge, samo im je osao jezik koji pokazujenjiovu nekadašnju drušvenu ulogu. ni su svedeni na najjednosavnije pore!e, sve šo čini karaker jenesalo. ?ilj je prikazat popuno ogoljenog čoveka, svedenog na svoje najosnovnije pore!e.; liku 4sragona i =ladimira sre7u se svari koje aludiraju na njiovo poreklo ( npr. polucilindri kojiposaju komični rekvizi. <ikijev šešir ako%e aludira na inelekualca, učenjaka, kome je oduzea mo7razmišljanja.eorička sredsva:  - *ijalog  ( naj!olji način za osvarivanje osnovne dramske siuacije ( čekanja. 8ovor je razdvojen oddelovanja $junaci govore da 7e krenut, ali se ne pomiču, šo je najočiglednije na kraju prvog i drugogčina&. 5vra dijaloga nije namera da se izazove neka reakcija, postgne neki cilj, ve7 samo u!ijanjevremena, koje junaci inače ne mogu da odrede. 5vi razgovori se prevaraju u ver!alnu igru, o je prazna,apsrakna reorika.9ijalog je, dakle, reorička ljuska koja je osala kada su junaci ve7 završili svoju )ivonu dramu, kada imosaje samo da pričaju reči !ez sadr)aja kako !i ispunili prazninu u kojoj su se našli. 9ijalog je samoprotcanje vremena koje se usporeno kre7e uvek u isom krugu./ - S omija  ( !rza izmena kraki replika, koja u klasičnoj drami nasaje z!og emocionalnog na!oja, izzaosreni odnosa medju likovima, a ovde je samo igra. ?ela drama 6ekaju7i 8odoa/ je u svari nizstomitja, povremeno prekinut nekim du)im replikama. eplike se smenjuju asocijatvno.- +onavljanje  ( ise reči, ise siuacije, čime se svara monoonija i gu!i značenje reči, ako da posajusamo fraze, koje više nemaju značenje ni za junake, ni za pu!liku $fraza 6ekamo 8odoa./&. 3onavljanje jereoričko sredsvo koje ovde ne pojačava enziju ve7 govor čini još !esmislenijim.'oriš7enjem ovi reorički sredsava ( stomitje i ponavljanja ( post)e se utsak igre, monoonije,!esmisla.- ;očavaju se dva lana radnje :*. realistčka  priča o dva čoveka, o dve propalice koje se odavno poznaju i koji su na om mesu zao šočekaju 8odoa koji ne dolazi. vaj plan je !ez značaja, ako se ne uoči i drugi.@. alegorija  ( drama ne govori o dva pojedinca, ve7 o čiavom ljudskom rodu, o ljudskom )ivou,okrivaju7i pro!leme ljudske egzisencije, koja posaje !esmilsena. eč nije o jednom danu čekanja, ve7 očiavom ljudskom )ivou. 5vaki svakodnevni posupak junaka ima opše značenje u okviru ideje. 5misaofarse nije u izgovorenom jer je o česo !ez smisla, ve7 je u nedorečenost, asocijacijama, unesposo!nost i ograničnost jezičke srukure. >o upu7uje na saznanje o čoveku izgu!ljenom u !esmislu,ali i osu%enos na rajanje u akvom sveu.- =iše mogu7nost umačenja 8odoa/, a ek njiovim povezivanjem do!ija se kompleksna, celovia idejadela:eligijsko ( mea#zičko umačenje - 8odo/ zaisa mo)e da se umači i u religijskom smislu, kao sim!ol2oga koji je napusto čoveka $8od!og engl.&, i o čoveku koji ga čeka kako !i mu osmislio egzisenciju.Be%utm, mogu7nos šireg umačenja daje drami veličinu, jer je a ideja o 2ogu koji napuša ljude opšemeso u knji)evnost mnogo pre 2ekea.  3siološko umačenje - 3ianje o suštni čovekove egzisencije, zapianos nad !esmislenoš7u u kojoj senalazi i iz koje ne mo)e da iza%e jer )ivi samo očekuju7i iznenadni spas, !ez mogu7nost promene. se7anje nemira z!og nemo7i pred vlastom sud!inom, z!og onološki pianja na koje nema odgovor$npr.nemogu7nos uvr%ivanja sopsvenog identea-scena sa cipelom&.6ekanje je ako%e jedan odnačina suočavanja sa apsurdnoš7u posojanja, ono daje nadu, privremeno potskuje sves o uzaludnostčekanja $zao 3oco i <iki propadaju, jer od počeka veruju u ure%eni sve&.5ociološko umačenje ( 3osmaranje <ikija i 3oca kao sluge i gospodara, posmaranje nekadašnjegdrušvenog polo)aja =ladimira  4sragona, koji se nazire u senci njiovi !esmisleni razgovora i čijeodsusvo ima za cilj da prika)e čoveka svedenog na svoje osnovne pore!e, ogoljenog.
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks