КОМ ПО ЗИ ЦИ ЈА БУКЕ И БЕСА - PDF

Description
МЕЂАШИ Гејл М. Морисон КОМ ПО ЗИ ЦИ ЈА БУКЕ И БЕСА Фок не ров ра ни и кон ци зни став о свом че твр том ро ма ну Бу ка и бес гла сио је да је бе ке ву. 1 Иа ко ће се ње го ва про да ја ис по ста ви ти

Please download to get full document.

View again

of 15
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Crosswords

Publish on:

Views: 8 | Pages: 15

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
МЕЂАШИ Гејл М. Морисон КОМ ПО ЗИ ЦИ ЈА БУКЕ И БЕСА Фок не ров ра ни и кон ци зни став о свом че твр том ро ма ну Бу ка и бес гла сио је да је бе ке ву. 1 Иа ко ће се ње го ва про да ја ис по ста ви ти под јед на ко сла бом као и код прет ход на три Фок не ро ва ро ма на, те не ће ни ма ло убла жи ти ње го ве фи нан сиј ске проблеме, критике ће бити углавном позитивне и у потпуности ће оправдати поменуту опаску. Од тада ово сјајно, захтевно дело наставља да привлачи највише критичарске пажње у односу на сва остала Фокнерова дела, и његова популарност тешко да ће је ња ти. Фок не ров по чет ни за нос по ста ће у ње го вој зре ло сти уме рен, што је узро ко ва но осе ћа јем да је по ку шао да по стиг не не што дру го у од но су на оно што је оства рио да је на пи сао књи гу ко ја је нај е ле гант ни ји, нај ве ли чан стве ни ји про машај. 2 Али без обзира на ту резерву, све Фокнерове дирљиве и често цитиране опаске о роману доследно потврђују његово посебно место и велики лични значај приписан том де лу ко је, са умет ни ко ве тач ке гле ди шта, пред ста вља ду го оче ки ва ни и пра вовремени критички, ако већ не финансијски, пробој. Продаја његова прва два романа Војникова награда и Mosquitoes пот пу но је под баци ла. Ка да је ње гов из да вач Хо рас Ли ве рајт од био Flags in the Dust, Фок нер му је фебруара године непријатно огорчен написао: Хо ћу да по ша љем дру гом из да ва чу ру ко пис ко ји си од био. Да ли се сла жеш с тим, уз то да се под ра зу ме ва да ја или мо гу да ти пла тим ко ли ко ти већ ду гу јем, или да ти по ша љем сле де ћи ру ко пис ко ји на пи шем? Не знам ка да ћу има ти спре ман но ви, али ако овај са да бу де при хва ћен не где и ако до би јем за ње га аванс, мо гу ти да ти но вац. Упра во сам по слао не ке крат ке при че аген ту; мо жда ћу од њих из ву ћи не што да мо гу да ти пла тим. У супрот ном, не знам шта ће мо с тим, по што сад имам сто мак пун пи са ни ја, јер ви љу ди из издаваштва тврдите да су књиге попут последње коју сам ти послао трућање. Мислим да ћу са да про да ти пи са ћу ма ши ну и по че ти да ра дим ма да сам бог зна да је гре хо та траћити овакав таленат какав имам на доколичарење. 3 Иако је за Фокнера Flags in the Dust билa ТА књи га, чи ја су са мо де ца би ле све претход не ства ри и нај бо ља про кле та књи га на ко ју ће те на и ћи ове го ди не, 4 Ливерајт 1 James B. Meriwether, The Textual History of The So und and the Fury, y: The Mer rill Stu di es in The So und and the Fury, comp. Ja mes B. Me ri wet her (Co lum bus, Ohio: Char les E. Mer rill, 1979), стр. 5. Овај би тан чланак је први у ком је сакупљен велики број информација о објављивању романа и доста сам се на ње га осла њао у овом есе ју. 2 Fa ulk ner in the Uni ver sity: Class Con fe ren ces at the Uni ver sity of Vir gi na , ур. Fre drick L. Gwynn и Jo seph L. Blot ner (New York: Vin ta ge, 1965), стр Se lec ted Let ters of Wil li am Fa ulk ner, ур. Jo seph Blot ner (New York: Ran dom Ho u se, 1977) стр Se lec ted Let ters, стр. 38. За до дат не ин фор ма ци је ве за не за об ја вљи ва ње Flags in the Dust ви ди George F. Hayhoe, William Faulkner s Flags in the Dust, MIssissippi Quarterly, 28 (ле то 1975), је и да ље остао не по ко ле бљив. Чак и на кон озбиљ не ре ви зи је, ро ман је још го ди ну дана шетао од издавача до издавача под покровитељством Фокнеровог пријатеља и књижевног агента Бена Весона. 5 На крају, Весонов пријатељ Харисон Смит из издавачке куће Harcourt, Brace, пристао је да објави скраћену верзију романа под називом Сарторис. Фок нер је био у Њу јор ку ка да је са чи њен уго вор, 20. сеп тем бра Та мо је завршио прекуцавање Буке и беса и уписао датум октобар 1928 на последњој страници. Не ве ро ват на ствар се до го ди ла у ин тер ва лу из ме ђу од би ја ња Flags in the Dust у фе бру а ру и за вр шет ка ку ца ног тек ста Бу ке и бе са у ок то бру. Ка ко је то Фок нер описао неколико година касније: Једног дана просто се чинило као да су врата тихо и заувек лупнула између мене и адреса издавача и топ-листа књига, и рекао сам себи са да мо гу да пи шем. Са да мо гу са мо да пи шем. 6 Та врата су се, изгледа, затворила јер, како је Фокнер прокоментарисао године: Тада сам веровао да никад више нећу ништа објавити. Престао сам да размишљам о себи у оквирима објављивања. 7 Ро ман Бу ка и бес ће би ти ис пи сан из за ба ве 8 и пробудиће, како се Фокнер присећа го ди не, емо ци ју ко нач ну и фи зич ку, па ипак пре ви ше ма гло ви ту да би се описала... та екстаза, та врцава и радосна вера и ишчекивање изненађења које још неупрљане хартије под мојом руком чуваху недирнутим и нисцрпним... 9 Одбијање Буке и беса у издавачкој кући Harcourt, Brace неће изазвати такво очајање као Ливерајтово од би ја ње ру ко пи са Flаgs in the Dust, јед ним де лом, на пи сао је Фок нер, јер ни сам веро вао да ће је ико об ја ви ти; ни сам имао ко на чан план да је би ло ко ме пре дам. Јед ном при ли ком сам је по ме нуо Ха лу (Ха ри сон Смит) и он ме је чи као да му је до не сем. Та ко да сам је заиста њему и предао, више из радозналости, него било чега другог. 10 Када је Фокнер затворио врата између себе и издавача након почетног неуспеха да про гу ра Flags in the Dust, настао је очигледно срећан спој његовог осећаја слободе од свих ограничења која се намећу аутору који настоји да напише књигу за тржиште, и од каквих год већ несавладивих личних проблема за које је годинама касније навео да су га му чи ли у то вре ме. 11 Техничка виртуозност Буке и беса свакако је најупечатљивија манифестација те слободе. Још једна је и приказивање онога што је у каснијим годинама називао обавезом уметника да буде потпуно аморалан и потпуно немилосрдан у својој потреби да пљачка, позајмљује, проси или краде од било кога и свакога, само да би довршио своје дело Hayhoe, William Faulkner s Flags in the Dust, стр James B. Meriwether, ур. An Introduction to The So und and the Fury, Mississippi Quarterly, 26 (ле то 1973), Увод у Све ти ли ште (San ctu ary) у из да њу Mo dern Li brary (1932), y: Es says, Spe ec hes and Pu blic Let ters, ур. Ja mes B. Me ri wet her (New York: Ran dom Ho u se, 1965), стр Se lec ted Let ters, стр An Introduction to The So und and the s Fury, стр Se lec ted Let ters, стр Ви ди The Pre fa ce to the So und and the Fury, Maurice Coindreau, y: The Time of William Faulkner: A French vi ew of Mo dern Ame ri can Fic tion, ур. и прев. Ge or ge M. Re evs (Co lum bia: Uni ver sity of So uth Ca ro li na Press, 1971), стр Ин тер вју са Jean Stein Van den Hu e vel из го ди не у: Lion in the Garden: Interviews with William Faulkner, , ур. Ja mes B. Me ri wet her и Mic hael Mill ga te (New York: Ran dom Ho u se, 1968), стр И он за и ста је сте пљач као, по зајм љи вао, про сио и крао, све сно или не све сно од Шекспира и Милтона, Китса и Шелија, Флобера и Достојевског, Лоренса и Џојса, Конрада и Хардија, Свинберна, Елиота, Хаусмана, Вајлда, Јејтса, Хемингвеја, Андерсона и Фицџералда, али и од Фројда и Јунга, Фрејзера, Ничеа, Кјеркегора, Бергсона, и других градећи не само на конкретним делима књижевних мајстора, већ и на богатом друштвеном и културном миљеу 1920-их и, заправо, читаве западне цивилизације, како би разјаснио да оно што је називао својом дрводељском радионицом није било утемељено у културном вакууму у оним голим и пустим брдима Мисисипија. 13 Или, ка ко је написао у лето године у уводу за предстојеће ново издање романа у издавачкој ку ћи Ran dom Ho u se: На пи сао сам ову књи гу и на у чио да чи там. На у чио сам ма ло о пи са њу из Вој ни ко ве на гра де како приступити језику, речима: не толико са озбиљношћу, како то чини есеји ста, већ са не ком вр стом по што ва ња, али на опре зу, као што се при ла зи ди на ми ту: чак и са ра до шћу, као што се при ла зи же на ма: мо жда и са истим тај ним бе срам ним намерама. Али када сам завршио Бу ку и бес от крио сам да за пра во по сто ји не што на шта се отр ца ни тер мин Умет ност не са мо мо же, већ мо ра при ме ни ти. Та да сам от крио да сам кроз све што сам икад про чи тао, од Хен ри ја Џеј мса пре ко Хен ти ја до но вин ских уби ста ва, про шао, а да ни сам мо гао да раз ли ку јем ни ти сва рим би ло шта од то га, као што чи ни мо љац или ко за. На кон Буке и беса, без жур бе да отво рим сле де ћу књи гу, у ни зу закаснелих одјека, као у летњој олуји, открио сам Флобере и Достојевске и Конраде чије књи ге сам чи тао пре де сет го ди на. Уз Бу ку и бес сам на у чио и пре стао да чи там, јер отад нисам ништа друго читао. 14 То ни ка ко не зна чи да је Бу ка и бес изведена књига, иако књижевне позајмице у њој као ра ном де лу мо жда ни су баш та ко не у па дљи ве као у ка сни јој про зи. Ако се, на неки начин, чини да она произилази из претходна три романа, слободно можемо рећи да Војникова награда, Mosquitoes и Flags in the Dust просто нису одговарајућа најава за успех Бу ке и бе са. Ком плек сност ли ко ва и те ма овог ро ма на, ње гов емо тив ни ин тензитет, и техничка виртуозност далеко надмашују ранија дела. 15 Ме ђу тим, ни наш лич ни ути сак о је дин стве но сти Фок не ро вог че твр тог ро ма на ни Фок не ро ви ко мен та ри о њему не треба да нас наведу да поверујемо како је роман само оживео, попут митског феникса, у пуној снази и свом раскошном перју. Док раније објављена и необјављена де ла не мо гу у пот пу но сти да об ја сне про цват ге ни ја и из не над но по сти за ње уметнич ке кон тро ле, она по ка зу ју да Фок не ров фе никс ни је иза шао из ва тре са свим без ичи је по мо ћи. Бо га то и плод но де се то го ди шње спи са тељ ско ше гр то ва ње сто ји иза Фок не ра и ако је за хва љу ју ћи за тва ра њу вра та из да вач ких ку ћа на у чио да чи та, ко 13 У Faulkner in the University, стр. 193, Фок нер ко мен та ри ше да пи сац има три из во ра ма шту, опсервацију и искуство..., користи материјал из та три извора као што дрводеља одлази у дрвару и проналази дрво које се уклапа у одређени угао онога што прави. 14 James B. Meriwether, ур. An Introduction for The So und and the Fury, So ut hern Re vi ew, N. S. 8 (је сен 1972), 708. За опширинију дискусију о значају те изјаве види André Bleikstan, The Most Splendid Failure: Fa ulk ner s The So und and the Fury (Bloomington: Indiana University Press, 1976), стр До да нас нај бо љи на чин тре ти ра ња по ве за но сти из ме ђу Фок не ро ва пр ва три ро ма на и оног четвртог налази се у Bleikasten, The Most Splen did Fa i lu re, стр ри стио је и дру ге ма те ри ја ла, и об ја вље не и нео бја вље не, про зу и по е зи ју, ко ји су ле жа ли раз ба ца ни по ње го вој др во дељ ској ра ди о ни ци. 16 На пример, често се указивало на назнаке Буке и беса у прозним цртицама написаним током двадесетих, посебно онима написаним за њуорлеански Times-Picayune и Double Dealer: 17 идиот који зграби нарцис, неразумљиво мумла и има интензивно плаве очи, у цртици The Kingdom of God ; изглед Сестрице Смрти у The Kid Learns, филозофија налик на ону го спо ди на Комп со на да жи вот не са мо што ни је стра ствен или ра до стан, већ није ни посебно жалостан у Out of Nazareth ; 18 у The Priest употреба сумрака, љиљана, зумбула и чувеног одломка из Макбета по ком је Фок не ров ро ман до био на зив. 19 Овоме би се могло додати и експериментисање са црначким дијалектом у The Longshoreman и остали пред-џејсоновски народски изрази у скечевима као што је Френки и Џони. Можда су још интересантније неке прозне цртице које Фокнер није објавио, а које показују велику сличност са Буком и бесом. Џулијет Банден, протагонисткиња цртице Adolescence, на пример, посебно нас подсећа на Кеди Компсон: Џулијет је мушкобањаста; пење се боље од дечака, поседује жесток и осетљив понос 20 и проводи много вре ме на на по то ку. По пут Ке ди не по ро ди це, Џу ли је ти на се са сто ји од три бра та, од којих је најмлађи њен миљеник. Џулијетин однос према мушким члановима породице, укљу чу ју ћи ње ног сла бог, не у ти цај ног оца, но си у се би не што од Ке ди не на кло но сти према господину Компсону, Квентину и Бенџију. Чак и неки од описа у тој цртици најављују оне из романа, не само неколиким помињањем сумрака, већ и кроз Џулијетин осе ћај да је као не ко ко је ба цио коц ки це и мо ра да че ка чи та ву веч ност да се за у ставе и да је достизање среће блокирано слепим околностима. 21 Све ово под се ћа на Џеј со нов осе ћај бес по моћ не за ро бље но сти док ју ри сво ју не ћ
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks