ЕТИЧКИ СТАНДАРДИ У САВРЕМЕНОМ АГРОБИЗНИСУ - PDF

Description
ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Број 2/2006. УДК: 631.1: ЕТИЧКИ СТАНДАРДИ У САВРЕМЕНОМ АГРОБИЗНИСУ Б. Баљ 1, К. Ловре 1 Абстракт: Пословна етика истражује утемељеност, изворе и порекло моралних вредности,

Please download to get full document.

View again

of 13
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information
Category:

Business

Publish on:

Views: 23 | Pages: 13

Extension: PDF | Download: 0

Share
Transcript
ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ Број 2/2006. УДК: 631.1: ЕТИЧКИ СТАНДАРДИ У САВРЕМЕНОМ АГРОБИЗНИСУ Б. Баљ 1, К. Ловре 1 Абстракт: Пословна етика истражује утемељеност, изворе и порекло моралних вредности, те критеријуме и инструменте моралног вредновања и просуђивања у свету пословања како би се расветлио смисао и изнашло решење моралних дилема и конфликата које производи човеково делање у корпорацији у односу са другим субјектима привређивања. Инструменти пословне етике су: моралне максиме и морални стандарди ситуирани у кодексима моралног делања које изазивају човека на поступање по дужности. Примена етичких кодекса и у њима опредмећених максима и стандарда је од круцијалног значаја за будуће пословање агробизнис корпорација, посебно на међународном тржишту. Све ригорознија регулатива и одредбе о здравственој безбедности хране и очувању животног амбијента нису само пука форма нетарифне заштите домаћих произвођача, већ су првенствено израз бриге доносилаца макроекономских одлука о будућности нације. Кључне речи: eтика, морал, стандарди, агробизнис, корпорација, безбедност, храна. Појам, предмет и сврха пословне етике Нужно је истаћи да питање обичајно-моралног пословања, које је постало битном претпоставком данашњег пословног морала, кога критички рефлектује пословна етика, је одвајкада присутно и познато и старо је колико је старо човеково бивствовање као економског, обичајно-моралног, религијског, политичког и правног бића. Ништа није толико ново, колико хоће да се представи, да већ, ако ништа друго на нивоу идеје није било присутно или развијено, па тако је и у свету пословања. Уз напред изложено 1 Др Бранко Баљ, ред. проф., др Ковиљко Ловре, ред. проф., Економски факултет, Суботица, Тел ЕП 2006 (53) 2 ( ) 209 Економика пољопривреде данас се о потреби пословне етике у њеном императивном смислу нужно мора разговарати из следећих разлога: а) због потребе продуктивног разговора између етике, политике и економије, уже поставлјено између друштва, државе и тржишта; б) раст научних и техничких знања и њихове синтезе са економским делањем; ц) видне промене животног простора (климатски фактори и његове измене, продор генетике и биотехнологије; д) глобализовање економске моћи и утицај на културне и социјалне стандарде; е) критичко пропитивање сврхе пословања виђено само као профит и прозводња моралне панике; 2 ф) видних промена човековог односа према другом човеку. 3 Појединачно делање и делање у заједници са другим људима, саобразно своме културном идентитету односи се на следећа питања моралног феномена: 1) питање о извору или пореклу моралности 2) питање о начину успостављања моралног феномена 3) питање о делатним облицима моралности и 4) питање о сврси/смислу моралности. 4 Будући да је пословна етика грана етике као философске дисциплине, те данас има статус примењене етике, и да се сходно томе не може ни разумети без разумевања историје етике и њених различитих концепција то би било могуће појам пословне етике одредити на следећи начин: 2 Види,,Aller Anfang ist leicht'' Untermeluuens und wutxhaftsehuw fur die Praxis Daniel Dietzfelbinger, Herbert Verlag 20002, München. 3 Поред већ назначеног у тексту, а које врхуни у жудњи за опредмећењем освајања моћи и њене дистрибуције и према природи и другим људима додајмо и мишљење Теодора Адорна:,,Нико ником не верује, и сви имају одговор за све. Лаже се само да би се другоме ставило до знања да једном није стало више до другог, да он није потребан, да је некоме свеједно што мисли о коме. Лаж, некад либерално средство комуникације, данас је постала једна од техника бестиалности, чијом помоћи сваки појединац шири око себе хладноћу под чијом заштитом може да напредује''. Т. Адорно, Минима моралиа, ибид, стр Види: М. Перовић, Етика, ибид. 210 ЕП 2006 (53) 2 ( ) Пословна етика истражује утемељење, изворе и порекло моралних вредности те критеријуме и инструменте моралног вредновања и просуђивања у свету пословања како би се расветлио смисао и изнашло решење моралних дилема и конфликта, а које производи човеково делање у корпорацији и које производи корпорација у односима са другим субјектима привређивања. 5 Отуда је сасвим извесно да је пословна етика нормативна етика и да као таква у,,свим морално релевантним разматрањима морају да се поштују неке нормативне претпоставке. Универзалност, и она захтева поштовање свачијих права у смислу који означава начелну равноправност свих циљева... Друга нормативна претпоставка јесте комплексност појмовне и терминолошке мреже која омогућава да се одговорност за било који поступак може утврдити у коначном броју корака... трећа нормативна претпоставка је независност конкретних случајева од начела пдо која се ти поступци могу супсумирати...'' 6 Пословна етика критички рефлектује следећа суштинска питања света пословања што уједно чини и предмет пословне етике: 1) Питање моралне одговорности и слободе човека као члана корпорације: према себи, другима на послу, окружењу и заједници (јавном мнењу). 2) Питања успостављања моралног субјективитета корпорације: унутар корпорације, према окружењу, деоничарима, клијентима; било да се ради о вредновању лојалне и нелојалне конкуренције као и вредновању сукобљених интересима према другима. 3) Питања друштвено социјалне одговорности корпорације која се односе на: културно-историјски идентитет средине (земље у којој корпорација послује, уз уважавање: образовних, еколошких, спортских, духовних, религијских и обичајних потреба датог окружења. Предмет пословне етике који обухвата свет пословања конституише се као резултат делања човека у корпорацији и корпорацијског привређивања и успостављања пословних односа са другим корпорацијама који могу бити: локални, регионални, национални и интернационални. У зависности од 5 Алберт Кар је мишљења да,,етика пословања није друштвена етика, већ пре етика игре покера'', док Лаура Неш пословну етику одређује на следећи начин:,,пословна етика проучава примену личних норми на активности и циљеве комерцијалних предузећа. То није посебан морални стандард, већ студија о томе како пословни контекст поставља своје јединствене проблеме пред моралну личност која делује као представник тог система''. Лаура Неш, Откуд сад пословне етика, Клио, Београд, стр Јован Бабић, Морал и наше време, Београд, Просвета, стр ЕП 2006 (53) 2 ( ) 211 Економика пољопривреде предмета и обима пословања кога критички рефлектује,,пословна етика она се може поделити на: регионалну, националну и интернационалну (међународну) пословну етику. А са становишта места пословне етике у друштву може се сматрати ваљаним подела на: системску и функционалну. Системска пословна етика тематизује односе између морала, економије, политике, права, религије и разматра се у склопу укупног друштвеног уређења дате земље, док функционална пословна етика у први план разматра морално пословање саме корпорације. Системска пословна етика ближа је деонтолошким етичким концепцијама док је функционална ближа утилитаристичко-прагматичким етичким концепцијама. 7 Задатак системске пословне етике огледа се у стварању друштвено-државног амбијента који ће да са своје стране подстиче субјекте, било појединце или корпорације на споразум, што многим ауторима даје за могућност да такву пословну етику именују споразумном пословном етиком. Поред назначених појмовних диференцирања пословне етике у зависности од предмета Лаура Неш пословну етику дели следствено подручјима одлучивања унутар којих одлуку доноси појединац, или, пак, предузеће на: 1) избори и одлуке унутар законских прописа; 2) избори и одлуке у оквиру економских и социјалних питања, 3) избори и одлуке које подразумевају давање предности сопственом интересу. 8 Вредност и сврха пословне етике не може се одвојити од, с једне стране, вредности и сврхе ваљаног разговора између етике, економије, политике права. Тај разговор обавезан је према питању-проблему зашто ће се друштво определити да ли за неупитну логику раста или за развој који има и сутрашњицу. Тај облик философског разговора може да изведе на пут човека из његове малограђанске зграде живота, из уског круга само приватних интереса, из његових регионалих, уских, светова и да живи живот достојан одговорног јавног делања ка добром и праведном животу. Отуд вредност и сврха пословне етике мишљења са системског становишта огледа се у моралном посредовању света пословања, политичког и правног делања. Р. Соломон ће са пуно права истаћи:,,али када се захтеви за обављање посла сукобе с моралом или благостањем друштва, свет пословања је тај који мора да узмакне и то је, можда, крајњи смисао и циљ пословне етике'' 9, чији смисао 7 Види: Ди Џорџ, Пословна етика, Филип Вишњић, Београд. 8 Л. Неш, ибид. 9 Р. Соломон, Јудаизам и пословна етика, стр. 107.,,... Свет пословања је стварно усмерен на стварање профита, али он то чини само помоћу понуде квалитетних роба 212 ЕП 2006 (53) 2 ( ) уствари јесте довођење у питање метафизике економије чија мера је једино профит. С друге стране, ако се пословна етика мисли са функционалног становишта (микро становиште) тада вредност и сврха огледа се у моралном посредовању живота у корпорацији и њеној корпоративној култури. Вредност и смисао пословне етике разазнаје се кроз садржај и инструменте 10 који стоје на располагању запосленима у корпорацији посредством којих се расветљавају и разрешавају конфликтне ситуације које настају у супротности између онога што и како јесте и могућег, које често се предочава на идеалнотипски начин. Конфликтне ситуације настају на релацији човек појединац други човек корпорација друштво држава чији узрок се може наћи у: коцкарском карактеру, корупцији, друштву лакташа, кршењу моралних норми, социјалној неправди, лобирању, увођењу савременијих технолошких решења, проблему заштите животне средине, економизацији свакодневног живота, нелојалних пословима, глобализацији економије итд. Вредност и сврха пословне етике у корпроацији огледа се у разрешењу оваквих ситуација са одређеним инструментацијумом који се може предочити путем: 1) Разматрања максима људског деловања чије родно место јесте слободна воља и које се по Канту деле на хипотетичке (условне) и категоричке. 2) Моралних норми изведених из вредности било субјективних и објективних, односно појединачних и општих. Вредност је идеја или норма за коју се појединац, група, институција или заједница ангажује у смислу њеног оживотворења будући да се сматра вредном ангажмана. Морална норма представља мерило или правило које је интерсубјективно, те се у том смислу сматра средином између идеалног и постојећег, кога је пожељно превредновати. Морална норма може у правном смислу да постане прописом, што ће рећи да је закон гарант њен и тада та норма остаје прописом чије придржавање се сматра обавезним, а њено прекорачење повлачи за собом правну санкцију. Иначе, морална норма уколико није постала прописом може у последичном смислу да произведе грижу савести, или обичајну осуду околине (јавног мнења) што за собом повлачи подозрење, неповерење и екскомуникацију из групе заједнице. 3) Морални кодекс је скуп моралних правила са којима се уређује морално понашање у корпорацији или инсти
Related Search
Similar documents
View more...
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks